U Srbiji živi više od 700.000 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi su brojni, međutim jedan od najvećih i dalje su arhitektonske barijere i nedovoljna podrška zajednice koja bi im omogućila normalan život i kretanje, pokazao je Izveštaj zaštitnika građana.
Kruševac i Kragujevac nisu gradovi bez barijera, ali su među onima koji ih uklanjanju da bi osobe s invaliditetom koje žive u njima mogle nesmetano da se kreću, informišu i ostvaruju prava.
To, međutim, nije praksa u mnogim drugim mestima gde se problemi rešavaju ad hok i na inicijativu pojedinaca ili udruženja osoba s invaliditetom.
"Tako u samo dva objekta od 104 koje smo obišli rade osobe koje koriste znakovni jezik. Takođe, induktivne table za informisanje slepih, brošure na Brajevom pismu kao i taktilne staze koje olakšavaju komunikaciju kroz objekat ostale su potpuno zanemarene", navodi Tanja Dlesk iz istraživačkog tima zaštitnika građana.
Ivanka Jovanović iz Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom Srbije kaže da se jednom godišnje radi revizija pristupačnosti Centra socijalne zaštite i izveštaji redovno pokazuju da te ustanove nisu dostupne i da samo 40 posto tih ustanova ima liftove.
Zakon o planiranju i izgradnji obavezuje investitore da u novoizgrađenim zgradama obezbede ulaz i nesmetano kretanje osobama s invaliditetom, ali se o tome neretko ne vodi računa. Lokalne vlasti to pravdaju uglavnom nedostatkom para i nejasnim propisima.
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stefanović kaže da nije problem uvek novac, nekad je mnogo bitnije da imamo svest da neke stvari treba da uradimo.
"Pored energetske efikasnosti, pored bezbednosti objekata, otpornosti na vremenske nepogode enterijera, eksterijera, pristupačnost je ušla u procedure, uputstva, u koja je dostavljeno jedinicama lokalne samouprave kada se radi projekat ili firme za to da obavezno uvrste ove mere", ukazuje Sandra Nedeljković iz Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
