Vajar Koka poklonio gradu Kragujevcu svoja dela pod ovim uslovom

Kragujevac – Nikola Koka Janković želeo je da sačuva svoja dela, da ih zaštiti i izloži kako bi bila dostupna publici i pošto napusti ovaj svet. Odlučio je da ih pokloni rodnom Kragujevcu (1926), pod uslovom da grad i Univerzitet sazidaju zgradu legata. Svoju volju zvanično je saopštio prvog septembra 2011.

Ugovor kojim su regulisali međusobna prava i obaveze grad i Univerzitet su, uzimajući u obzir akademikovu izjavu o nameri, potpisali 25. aprila 2012. godine. U ime grada potpis na ugovor je stavio tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović, a u ime Kragujevačkog univerziteta rektor Slobodan Arsenijević. Zgradu legata, po slovu ugovora, trebalo je završiti najkasnije do kraja 2013. godine. To se, međutim, nije desilo.

Odlazeći s funkcije rektora, Arsenijević je u razgovoru za „Politiku” aprila 2015. godine, između ostalog, izjavio da je „novac namenjen legatu otišao na izgradnju svlačionica FK Radnički”.

Zgrada legata završena je tek ove godine, uoči Đurđevdana, šestog maja – Dana grada Kragujevca. Koka Janković nije dočekao da vidi lepo zdanje. Preminuo je 25. aprila 2017. godine, u 91. godini.

Godinu i po nakon smrti akademika, 5. oktobra 2018, grad i Univerzitet su dopunili prvobitni ugovor aneksom četiri, kojim je utvrđeno da brigu o poklonjenim vajarskim delima i drugim umetničkim predmetima iz Jankovićeve zbirke preuzima Narodni muzej u Kragujevcu. Time je, čini se, izigrana poslednja volja ovog nacionalnog velikana.

Od legata do galerije (Foto B. Kartalović)

Naime, u pomenutom ugovoru iz aprila 2012. godine stoji da će se o legatu – poklonu Koke Jankovića, onako kako je on to želeo, starati Univerzitet u Kragujevcu. Tačka peta člana pet glasi ovako: „Univerzitet u Kragujevcu se ovim ugovorom obavezuje da primi i stara se o vajarskim delima, umetničkim i drugim predmetima poklonodavca, tako što će sva poklonjena dela i predmete zavesti u svoj inventar, istim rukovati na najbolji mogući način, prema pravilima koja regulišu galerijske postavke vajarskih dela.„

Iako se Narodni muzej u Kragujevcu nigde ne pominje, ni u ugovoru, ni u izjavi o nameri pokojnog akademika, nadležni u gradu smatraju da poslednja volja Nikole Koke Jankovića ipak nije prekršena odlukom koja je na Skupštini grada zvanično usvojena 26. oktobra ove godine.

– Galerija Nikola Koka Janković upravlja njegovim legatom, čime je ispoštovana volja Jankovića. Autorska prava idu u nadležnost Univerziteta – kratko je saopštio član Gradskog veća za kulturu Miljan Bjeletić u izjavi koju nam je dostavilo Odeljenje za informativne poslove Kragujevca.

Ova izjava je zasnovana na skupštinskoj odluci koja govori o formiranju još jedne organizacione celine u okviru Narodnog muzeja u Kragujevca, pod imenom „Galerija Nikola Koka Janković”.

Međutim, u prvobitnom ugovoru grada i Univerziteta s kraja aprila 2012. godine, u tački drugoj člana pet, jasno je naznačeno da se budući „objekat legata ima vidljivo, jasno i nesumnjivo označiti kao ’Legat Nikole Koke Jankovića’”.

Inače, građevinska dozvola, izdata još 16. oktobra 2012. godine, odnosi se na „objekat kulture (Zgradu SANU i Legata)”.

– Mislim da je ovo zamešateljstvo. Ne volim kada se stvari koje su počele čisto posle prljaju nekim prizemnim interesima. Legat je jedno, a galerija drugo. O legatima se, po zakonu, brine država, a galeriju može osnovati bilo ko, grad, opština, pojedinac. Ovde je reč o statusu i tretmanu nacionalnog blaga, što Kokino delo svakako jeste. Da je znao da će biti „Galerija”, a ne „Legat”, sumnjam da bi dela poklonio Kragujevcu – kaže za naš list „Kokin đak”, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, vajar Zdravko Joksimović.

Lepa zgrada, prvobitno „Legat”, a sada „Galerija”, otvorena je, pomenusmo, ovog Đurđevdana, na Dan Kragujevca, ali je i dalje prazna i zaključana. Kada smo nedavno pitali zašto ne radi, iz Odeljenja za informativne poslove Skupštine grada dobili smo odgovor da šestog maja „nije bilo otvaranje, već samo audio-vizuelna prezentacija objekta”.

„Audio-vizuelno prezentirani objekat” se svima dopada na prvi pogled, tako da mane može da primeti samo njegov tvorac arhitekta Zoran Gagić, koji je karijeru gradio u Parizu.

– Objekat sam zamislio kao skulpturu na postamentu. Međutim, od kada su radovi počeli, sa mnom se više niko nije konsultovao. Iako sam dao jasne instrukcije, upotrebljen je drugačiji građevinski materijal, koji je katastrofalan. Ne treba da čudi, jer je na tenderu izabran najjeftiniji ponuđač. Mene su pozvali tek na kraju, da prisustvujem otvaranju prazne zgrade – kaže Gagić u izjavi za „Politiku”.

Što se vlasničkih odnosa tiče, vršilac dužnosti rektora Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović tvrdi da je i dalje na snazi ugovor iz 2012. godine, s tim što navodi da će umetničkom zaostavštinom Koke Jankovića upravljati, ne ustanova na čijem je čelu, već grad.

– Univerzitet će upravljati kragujevačkim Centrom za naučnoistraživački rad SANU, koji će biti smešten u objektu, a grad će upravljati galerijom u kojoj će biti izložena dela Nikole Koke Jankovića – objasnio je Filipović, navodeći da zgrada, koliko mu je poznato, još nije otvorena zbog „nekih problema s grejanjem”.

Prema rečima Nenada Đorđevića, direktora Narodnog muzeja u Kragujevca, objekat „Legata”, odnosno „Galerije”, biće zvanično otvoren „najverovatnije na Đurđevdan sledeće godine”.

– Grad je ovlastio Narodni muzej u Kragujevcu da se stara o Kokinim delima, jer Univerzitet nema stručne ljude koji bi to radili, nema kustose. Drugo, skupštinsku odluku sam prihvatio zato što mislim da je najvažnije da su dela jednog od naših najvećih umetnika, rođenog Kragujevčanina, ostala gradu. Komisija je sve popisala i dela smo iz Kokinog ateljea u Beogradu preneli u Kragujevac. Veći deo se čuva u Spomen-muzeju „21. oktobar”, nešto je kod nas. Sada treba da se uradi revizija, da se još jednom vidi u kakvom su stanju skulpture. Mislim da će objekat biti otvoren sredinom naredne godine, najverovatnije šestog maja, na Dan grada – naveo je Đorđević u razgovoru za naš list.

Šta bi na sve ovo, da može, rekao Nikola Koka Janković – „osoba bespogovornih ličnih kvaliteta o kojoj nikada nije napisana nijedna ružna reč ili negativna kritika”, kako su ovog velikog umetnika i vrsnog pedagoga okarakterisali zajedno Mića Popović i Đorđe Kadijević.

Izvor: Politika