Kragujevčanin Milutin Živanović bio je vlasnik fabrike za proizvodnju najkvalitetnijeg nameštaja, kojim je opremao čak i zdanje Skupštine Srbije, a onda se penzionisao i počeo da gaji svinje moravke.
Fabrikant je postao stočar.
Živanović u selu Gornja Sabanta ima oko sto moravki, a počeo je pre godinu i po sa 16 komada.
- Nije mi prvi put da potpuno menjam zanimanje i interesovanja. U posao sa nameštajem sam ušao devedesetih godina nakon što sam sebi i prijateljima napravio stvari koje su nam trebale. Stigao sam do svoje fabrike proizvodeći najkvalitetniji drveni nameštaj u duborezu. Jedan od objekata koji sam opremio je tada Savezna skupština gde je 90 odsto nameštaja, vrata i podova moja firma izradila. Negde oko tri i po godine sam samo to radio. Onda su stigli pločasti materijali, ja više nisam hteo da se bavim proizvodnjom nameštaja, zatvorio sam fabriku i nakon penzionisanja rešio da živim na selu. Došao sam na očevo imanje - priča Živanović.
Kaže da je najpre hteo da gaji ovce, pa sračunao da su koze isplativije, ali je uporedo bio i pčelar. A onda se obreo kod proizvođača koji ima više od 800 svinja moravki i zaboravio sve prethodne ideje.
- Čovek je ogradio 40 hektara zemlje i tu uzgaja moravke. Kada mi je rekao da izvozi kulen od njihovog mesa za 25 evra po kilogramu, odlučio sam se za ove svinje. Jedva sam ga ubedio da mi proda dve krmače, a onda sam po celoj Srbiji tragao da bih kupio još nekoliko primeraka. Ovih svinja em nema, em ko ima dobre neće da ih proda. U maju prošle godine počeo sam sa 16 svinja, sada imam više od 100, a za to vreme sam 30 prodao- kaže bivši fabrikant.
Smeje se komentarišući da je ove svinje poslednji put video kao dečak od 14 godina, čuvali ih njegovi roditelji. Sledeći put ih je video lane, kada je postao stočar. Ništa o uzgajanju moravki nije znao, ali kaže da nikada nije kasno da se nauči.
- Reč je o skoro zaboravljenoj, autohtonoj sorti. Tri puta su isplativije od drugih i tri puta brže napreduju u odnosu na mangulice i takozvane bele svinje. Kod nas malo ljudi gaji ovu rasu jer su mnogi podlegli neproverenim pričama da moravka sporo raste i da je masna. Istina je da je meso moravke kvalitetno, ima manje masti i holesterola. Kada odsečete parče mesa i ispržite ga, ono se u šerpi ne smanjuje, već ostaje iste veličine jer ove svinje jedu travu, detelinu, kukuruz, bundeve. Koncentrat i da im date, neće ga jesti. Zbog toga im je meso neverovatnog ukusa, to mora da se proba - priča Živanović.
Foto: Telegraf
Ne ostaje samo na rečima, daje dokaze u tiganju. Kaže da bi dokazi u obliku pečenja bili još ubedljiviji. Meso moravke je "slatko" i miriše onako kako se svinjskog mesa sećaju oni stariji od 40, koji su nešto ovakvo poslednji put jeli sa 10 godina.
Friški stočar kaže da je za sada zadovoljan cenom po kojoj prodaje svinje, umatičene nazimice prodaju se za 4,5 evra po kilogramu. Zadovoljan je i subvencijama koje država daje, 10.000 dinara po krmači. Potražnjom je više nego zadovoljan, u okolini se zna kakve svinje ima i mušterije mu dolaze na kućni prag.
- Kao što sam nekada birao da budem privrednik i živim u stalnom trku, sada sam izabrao život na selu, u ovoj lepoti. I uživam. Takođe, i sada se bavim dobrim i isplativim poslom koji mi je izazov. Gajim svinje koje su u Srbiji pred nestajanjem jer je većina rešila da "ide" na količinu mesa, a malo nas na kvalitet. Obnavljam rasu kojom se Srbija nekada ponosila i od nje lepo zarađivala. I opet će - kaže Milutin, bivši fabrikant, sada uspešni stočar.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
