NAJMOĆNIJA LJUBAV IZ ŠUMADIJE: Vukašin je muškarac koji je napustio najbliže da bi bio sa ženom koju voli

Oni su Dragana Mojsilović (53) i Vukašin Jurišević (48) iz zabitog sela Ramaća kraj Kragujevca. Dragana je žena koja je snagu i zdravlje poklonila drugima, a Vukašin je muškarac koji je napustio najbliže da bi bio sa ženom koju voli. Onda su zajedno zapali u bedu.

I ZA JAKOG - PREVIŠE

Ona je radila u "Zastavi" 15 godina kao bravar, paralelno u pekari. Jedna smena u fabrici, druga u pekari. Kod kuće malo dete. Raspadne se "Zastava" i Dragana završi na birou. Raspadne joj se i brak, ostane sama sa ćerkom. Izdržavala se radeći na buvljaku pod vedrim nebom. Posle koju godinu upoznala je Vukašina.

- A onda moja ćerka ostaje trudna u prvom razredu srednje škole. Dolazim u situaciju da moram da imam stalni posao ili će mi država uzeti i maloletnu ćerku i njenu bebu. Na birou završavam kurs za pekara, uzimam subvenciju za samozapošljavanje i otvaram pekaru, kako bih imala posao. Danju sam čuvala unuče dok je ćerka u školi, a noću radila. Kazne, prijave, dažbine i morala sam da zatvorim pekaru posle godinu i po. Ali, pomoć države bila je bespovratna samo ako radim dve godine. Morala sam sve pare da vratim. U to vreme i Vule ostade bez posla, radio je kao obezbeđenje u mlekari. Cela njegova otpremnina otišla je na dugove za pekaru - svedoči Dragana.

Vukašin odmahuje rukom, kao da tera ružna sećanja. Smeška se jer iz tog perioda pamti nešto drugo.

- Sećam se dana kada nam je Draganina ćerka Slađana rekla da je trudna. Sedeli smo na ovom krevetu i čuvši za trudnoću, Dragana skoči izbezumljena, da zamahne na ćerku. Skočim i ja i viknem - pipneš li je, ruke ću ti polomiti. Ne bih moju Draganu udario, zbog nje sam sve svoje napustio. Da sam bolju tražio ne bih je našao, mada i da sam većeg baksuza tražio ne bih ga našao - smeška se Vukašin dok Dragana osmeh krije iza ozbiljnog pogleda.

A NA PREVIŠE - JOŠ I BOLEST

Par je nastavio život sa ćerkom i unučetom. Radili su po dva posla dok Draganina ćerka nije završila školu i našla posao u Beogradu. Preselili su se tamo i njih dvoje, radili duple smene, Vukašin i po 18 sati dnevno, na građevini.

Ali, kada su malo stali na noge ova krhka žena se razbolela. Duple smene su uzele danak. Dragana je astmatičar i srčani bolesnik. Par se vratio u selo Ramaća kod Draganinih roditelja.

- A oni su već bili stari i bolesni. Nepokretnu majku morala sam da podižem i vučem i pojavila mi se kila. Lepim flaster da bih mogla da hodam. Vule ima problema sa leđima, plućnom maramicom, ima kilu. A mora da radi. Metar drva cepa komšiji za 300 dinara, nadniči za 500, to su nam jedini prihodi. Kupujemo stari hleb, nemam za svež, treba nam jedan za ujutru, jedan za uveče. Vidim da krije kad ga zaboli, čučne na sred dvorišta i sav požuti. Znam i da se pravi da ne može više dok jedemo, da bi bilo za mene, a mora on više da jede jer fizikališe - priča Dragana izvinjavajući se "zbog sramote".

DOK SAM ŽIV, SA TOBOM SAM

Vukašin još jednom potpuno obrće smer razgovora. Pita - a znate li vi kako smo se upoznali? Vraća se na ono kako se familije odrekao zbog ove žene.

- Drug me pozvao zbog lepe stanarke, a stanarki došla drugarica - Dragana. Čim ustade da krene kući te večeri, ja skočim i pitam da je otpratim. Ona će - znam valjda gde mi je kuća! Reših da je ženim. A moji otac, majka i brat ni da čuju, iako mi je bilo 35. Neće razvedenu snaju sa detetom. Tri puta sam ih pitao, pa pokupio stvari i otišao. Sa dva kofera stigao sam kod Dragane. Ima tome 13 godina. Nisam zažalio, a ona se jednom predomislila, kada joj je ćerka zatrudnela. Spakovala mi je stvari i rekla - idi živi kako treba, ja ću kako moram, nisu me tvoji hteli kad sam bila razvedena sa detetom, a neće ni sada kad će i moje dete dobiti dete - svedoči Vukašin sa osmehom.

Onda se uozbilji i objasni nepoznatima ono što je svojoj Dragani objasnio te 2006, godinu dana od početka zajedničkog života.

- Ja sam napustio svoju kuću da dođem kod tebe, a sad tražiš da napustim dete koje smatram svojim, a drugo nemam i da napustim svoje unuče? Za to nema nikakve šanse. Dok sam živ, sa tobom sam - rekao je tada Vukašin i održao reč do danas, negujući Draganinu ćerku i unuku, ali i oba njena roditelja.

NIJE TO LJUBAVNA PRIČA KAKVU LJUDI VOLE

Da sve bude još bolnije, Dragana je sa prvim mužem gradila kuću, ali "to je još u sporu", kako reče. I Vule ima kuću, u koju ne može da vodi Draganu zbog svojih.

Priča o Dragani i Vukašinu nije ljubavna priča kakve ljudi vole, ali većina ljubavi pala bi pred prvom od prepreka koje su njih dvoje savladali.

Bojka i Agata iz Crvenog krsta predaše Dragani i Vukašinu pomoć - hranu i sredstva za higijenu. Za njih je ta pomoć malo bogatstvo.

- Da može neko malo da im pomogne, bar da im pokloni polovni građevinski materijal, da malo utegnu udžericu, neće izdržati sledeću zimu - kaže Bojka Ćirović iz Crvenog krsta.

Izvor: Telegraf