U Srbiji nije zabranjeno pobeći iz zatvora!

Zakon, naime, propisuje da zatvorenik krši zakon samo ako nekoga povredi ili ubije pokušavajući da se domogne slobode i da će zbog toga biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko niko ne bude povređen, begunac iz zatvora rizikuje samo disciplinsku kaznu i da bude vraćen iza rešetaka.

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tokom prošle godine samo je jedna osoba uspela da pobegne iz zatvora, dok je 16 njih to pokušalo da učini.

Iz srpskih zatvora bežalo se sečenjem zatvorskih rešetaka i spuštanjem kroz prozor niz uže od čaršava, preskakanjem zatvorskog zida, skakanjem s krova na krov. Među više od 10.000 zatvorenika koliko ih je trenutno u Srbiji, bilo je i onih koji su se odvažili na spektakularnije pokušaje. U Nišu su, svojevremeno, zatvorenici prokopali tunel dugačak 26 metara, ali su otkriveni pre nego što su stigli do površine. Pamti se i filmski beg helikopterom sa zatvorske ekonomije, a prepričava se i slučaj kada su zatvorenici iskakali iz zatvorskog vozila. Zabeležena je i jedna spektakularna otmica iz "marice", a u najmanje dva slučaja zatvorenici su bukvalno išetali iz zatvorskog kruga.

"O svakom pokušaju ili uspelom bekstvu, pripadnik obezbeđenja dužan je da obavesti upravnika zatvora, koji potom o tome obaveštava direktora uprave. U slučaju bekstva osuđenog, upravnik zavoda obaveštava policiju i sud koji ga je uputio na izdržavanje kazne, naređuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da osuđenih bude uhapšen. Za vreme bekstva osuđenom ne teče zatvorska kazna", objašnjava za "Politiku" jedan od bivših zatvorskih upravnika.

Prema njegovim rečima, najveća opasnost od bekstva, prema njegovom iskustvu, postoji prilikom izlaska zatvorenika u grad, prilikom dopusta kućama i prilikom sprovođenja iz zatvora u sud ili bolnicu.

"Bez grube greške ili namere zaposlenog nema bekstva. Iz iskustva mogu da kažem da gotovo nikada nije postojala namera zaposlenog. U pitanju su uglavnom bili grubi previdi, greške, nesmotrenost. U nekim slučajevima je otkrivena veza između čuvara i okrivljenog, zbog čega su deljeni i otkazi. Dešavalo se da pritvorenike, koji su za to zaslužili, pustimo za vikend, pa se oni ne vrate. Takvi slučajevi, jednostavno, ne mogu da se spreče", navodi sagovornik beogradskog lista.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da se u našem zakonodavstvu bekstvo iz zatvora ne tretira kao krivično delo jer oni koji pokušaju da pobegnu ništa ne gube.

"U vreme dok sam bio upravnik, kao kazna posle sprovedenog disciplinskog postupka protiv begunca izricalo se 15 dana boravka u samici. Druga kazna nije postojala", navodi sagovornik "Politike".

Izvor: Politika