Dragoslav (89) i Verica (87) Jeremić akteri su najpotresnije kragujevačke ljubavne priče, dvoje starih ljudi koji su umrli istog dana, jedno uz drugo. Tako su i živeli šest decenija.
Dece nisu imali, a sahranila ih je opština na delu groblja za socijalne slučajeve. Baš to je bio prvi veliki greh prema Jeremićima, ali i njihovoj familiji.
Ti gresi se nižu od njihove smrti do danas, već pet godina. Rođaci Jeremića obratili su se Telegrafu da bi najzad ispričali pravu priču o njima i o tome zašto su dvoje dobrotvora večni mir našli na pogrešnom mestu.
– Već pet godina, od njihove smrti, priča se i piše da su umrli zaboravljeni od svih, da počivaju na groblju bez spomenika, da im prolaznici na grob donose cveće. I ništa od toga, sem njihove ljubavi, nije istina- priča vidno potresena Veričina bratanica Gordana Jovanović.
Ona kaže da je prvi greh prema Jeremićima načinjen čim su preminuli. Gordanu niko nije obavestio o tome. Saznala je iz medija koji su 29. februara 2012. preneli da su tela bračnog para, Dragoslava (89) i Verice (87) Jeremić pronađena u njihovom stanu u centru Kragujevca. Ležali su mrtvi na podu, jedno uz drugo.
Kasnije se ispostavilo da je Verica preminula verovatno od srčanog udara, a Dragoslav, koji je bio dijabetičar, od stresa i visokog šećera. Izdahnuo je uz suprugu, pokušavajući da joj pomogne.
– Njih dvoje su bili tako okrenuti jedno drugom, ali isto toliko i povučeni. Nisam ih zvala i obilazila svakodnevno jer oni nisu želeli da ih neko smatra nemoćnim starcima. Poštovala sam to. Čekala bih da me pozovu kad im zatreba pomoć i tada “uskakala”. Greh je da iz medija saznam da su preminuli- i posle pet godina potresena je Gordana Jovanović.
A onda je usledio još jedan greh. Gordana je odjurila na Varoško groblje gde su Jeremići imali grobna mesta na kojima im počivaju preci. Tamo, na svoje zaprepašćenje, nije zatekla otkopane rake. U upravi groblja rekoše joj da nisu znali da Jeremići tu imaju grobna mesta. Gordana i njen suprug Zoran pokazuju dokument koji svedoči da su imali.
– Rekoše mi da, pošto nisu znali za nas rođake, opština moju tetku i teču sahranjuje na “socijalnom” delu groblja Bozman. Odjurila sam tamo. Kasno, u toku sahrane. Bili smo bespomoćni. I danas se pitam zašto me niko iz zgrade nije obavestio da su umrli, da organizujem sahranu, da počivaju tamo gde su želeli.
Hteli smo kasnije tela da premestimo na Varoško groblje, ali ekshumacija košta nekoliko stotina hiljada dinara. Ostalo nam je samo da na mestu gde su sahranjeni podignemo spomenik. Ipak, oni su zaslužili više – dodaje Gordana.
Više, jer su u pitanju ljudi koji su svom gradu ostavili nekoliko parcela, ali i više od 10.000 knjiga! Dragoslav Jeremić bio je komunalni inspektor, strah i trepet za one koji nemaju kućno vaspitanje.
– U vreme kada je on radio, onaj kome stigne ugalj, morao je tog dana da ga spakuje u podrum, a trotoar očisti da nema ni prašine. U njegovom reonu nije smelo da bude ni papirića na travnjacima. Dragoslav je ovom gradu 1995. godine poklonio nekoliko parcela u naselju Resnik, svedoči Gordana.
O svojoj tetki Verici priča da je bila učiteljica u selu Cvetojevac kraj Kragujevca. Imala je talenat da buduće lekare i profesore prepozna dok su još prvaci, osnovci. Bila je pažljiva i nenametljiva žena.
– Tolikoj deci je ulila prva znanja. Veričin brat koji živi u Beogradu, akademik sa 1.000 naučnih radova iza sebe, kragujevačkoj Bogosloviji poklonio je 10.000 knjiga. A onda, oni budu sahranjeni na obodu groblja Bozman, pa se po medijima “vuče” pet godina priča da su to dvoje ljudi zaboravljeni od svih. Nisu - podvlači Gordana.
– A cveće im na grob donosimo mi, familija koja ih se seća, ne prolaznici. Žive u našem sećanju i kroz ono što su dali svom gradu, kaže Gordana.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
