Počelo je letnje računanje vremena - TEORIJE ZAVERE OKO POMERANJA SATA - kakve to veze ima sa nama ?

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost
Svakog poslednjeg vikenda u martu pomeramo sat unapred i prelazimo na letnje računanje vremena, da bismo se potom, poslednjeg vikenda oktobra, vratili na zimsko računanje vremena. Ovo pitanje regulisano je zakonom u većini evropskih zemalja, ali, pitanje je zašto se uopšte sat vraća unazad, ili pomera unapred!
Ni danas ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to obično rešavaju lokalno – uglavnom se tokom izabranog vikenda časovnici pomeraju za jedan sat, a u nekim zemljama za samo pola sata. U Evropi, bez Islanda i Rusije, postoji takozvano evropsko letnje računanje vremena, koje se ukazno koristi i u Srbiji.
Između 26. i 27. marta časovnike treba pomeriti sa 02.00 na 03.00 časa. Postoji više teorija zavera o negativnom uticaju pomeranja sata na zdravlje čoveka i drugih živih bića, za koje su navodno krive svetske vladarske grupe iz senke. Ove grupe su navodno uvele pomeranje sata kako bi lakše kontrolisale mase, tačnije igrale se sa ljudskom voljom i životnom snagom. Iako deluje bezazleno, stručnjaci, međutim, odista tvrde da pomeranje sata ima uticaja na organizam, pa tu promenu puno ljudi u Srbiji teško podnosi.

Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da treba da se ode u krevet ranije 15 minuta nego nekoliko noći pre pomeranja sata, a ako nemate neku bolest koja vas sprečava, vežbajte napolju, ali ne posle 16 sati, jer to može poremetiti spavanje.
Trebalo bi da se suzdržite od popodnevnih dremki tokom vikenda, ali i da prošetate rano ujutru. Takođe bi trebalo da se suzdržite od alkohola, i da pojedete zdrav i zasitan doručak u ponedeljak koji će vam dati dovoljno energije da izdržite dan.

Čak 110 od 192 države na svetu koristi letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Ali, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.
Sistem pomeranja časovnika, koristi se kako bi se što bolje iskoristilo dnevno svetlo. Cela ideja zasniva se na okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 časova, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 časova.
Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 časova, sredinom leta se tako „gubi” skoro dva časa dnevnog svetla.
Mišljenja o pomeranju časovnika su oprečna, dok jedni smatraju da je dobro, drugi navode mnogo loših strana.
Zagovornici biološkog sata smatraju da sezonsko pomeranje vremena narušava nacionalno zdravlje. U izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka se navodi da prelazak iz zimskog u letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan. Kao i u celom svetu, zbog promene vremena ruski energetski sektor godišnje štedi oko 3kWh električne energije po stanovniku, ali ruski mediji navode da zbog stresa to zapravo uvećava ekonomske gubitke.
Evo zašto pomeramo časovnike UNAZAD i UNAPRED!

Sa druge strane, neke analize u SAD pokazuju da se zbog pomeranja časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje. Zbog pomeranja sata popodneva imaju višednevnog svetla nego prepodneva, ljudi svoje aktivnosti obavljaju pun sat duže, zbog čega su uglavnom i srećniji. Trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, a istovremeno raste broj sportskih aktivnosti, i turističke organizacije beleže dodatan prihod.
Smatra se da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za jedan odsto, dok neka istraživanja pokazuju da je taj procenat čak i veći, što se opravdava dužim periodom bolje vidljivosti.
Jedna studija iz 2007. godine govori da je tokom dodatnih sat vremena osvetljenosti na dan pomeranja sata kriminal u znatnom padu. U opširnom ispitivanju tri nedelje pre i posle promene vremena naučnici su obradili podatke i proračunali da je broj pljački opao za čitavih 43 odsto tokom tog sata.
Protivnici pomeranja sata smatraju da su se vremena promenila, a i potrebe društva zajedno s njim, pa da tempo kojim danas živimo iziskuje od nas da trošimo energiju tokom dana i tokom noći. U domaćinstvima ima više potrošača nego ranije, moderan čovek ili žena ustaje ranije, a leže na spavanje kasnije nego pre deset, dvadeset, pedeset ili sto godina. Koliko nam onda taj jedan sat više svetla stvarno znači?
Nacionalni biro za ekonomska istraživanja u Indijani napravio je trogodišnje ispitivanje realne uštede energije u južnom delu ove države. Veoma opširno istraživanje iz 2008. godine, koje je obuhvatilo sedam miliona domova, pokazalo je da u toj državi potrošnja energije zapravo raste tokom letnjeg računanja vremena, i to u proseku za jedan odsto. Ovakav porast potrošnje državu košta oko devet miliona dolara godišnje.
Pored toga, usled veće emisije štetnih gasova i drugih ekoloških posledica, dodatni gubitak je za skoro dva miliona dolara veći.
Slično ispitivanje sprovedeno je 2000. godine u Australiji, tokom olimpijskih igara u Sidneju, kada su određeni delovi Australije uveli letnje računanje vremena. Rezultati koje je objavio Hendrik Vulf na Univerzitetu u Vašingtonu govore da je ukupna potrošnja energije takođe bila veća nego pre uvođenja letnjeg računanja vremena.
Sat vremena manje spavanja se oseti i u kancelarijama. Zaposleni su manje produktivni, što pokazuje studija iz 2012 godine. Prema podacima Gugla, broj pretraživanja pojmova kao što su Youtube, ESPN, Facebook u njihovom pretraživaču u jutro na dan pomeranja sata, povećava se za oko 3 odsto. Zaposleni nisu previše motivisani na poslu kada su sat vremena kraće spavali.

Ceh plaćaju poslodavci, kaže studija u Velikoj Britaniji, jer usled neproduktivnosti, kao što je surfovanje po internetu, vraćanje sata košta kompanije oko 600 miliona funti godišnje.