MUŠKARCI: Ovo će ZABRINUTI sve koji vole RAKIJU, evo i zašto!

- Od 80 miliona stabala, koliko ih je bilo pre deceniju i po, ostalo nam je 50 miliona, od čega je samo 40 miliona u rodu - sumorna je statistika koju je, kako piše “Blic”, izneo profesor Milovan Veličković sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Tim tempom, dakle, za samo 15 godina u Srbiji više neće biti nijednog rodnog stabla šljive. Šljivu je već danas teško videti na pijaci, jer se čak 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje koristi za pravljenje rakije, dok se preostalih 10 odsto izvozi. Najviše šljiva, i to zamrznutih, izvozimo u Rusiju, dok sušene šljive idu na tržište EU.

- Šljiva je kultno voće, gaji se vekovima, a posebno nakon uvođenja visokorodnih sorti. Kod nas se ovo voće uglavnom koristi za čuvenu šljivovicu, dok se u svetu od njih najviše prave pekmezi, marmelade, džemovi i sokovi - kaže Veličković.

Ako je šljiva kultno voće u Srbiji, postavlja se pitanje zašto izumire?

- Tendencija u svetu je da se podižu savremeni zasadi sa sistemom za navodnjavanje, doziranom ishranom, obaveznom zaštitom od bolesti štetočina, rezidbom i korišćenjem protivgradnih mreža koje štite i stablo i plod od grada. Ali naše investicione mogućnosti su male, pa ono što Evropa primenjuje dugi niz godina kod nas je aktuelno odskora. To je glavni krivac za nestanak stabala - objašnjava Veličković.

U Ministarstva poljoprivrede kažu da je sve više modernih zasada sa gustinom sadnje od 800 do 1.200 sadnica po hektaru i prinosom oko 14 tona po hektaru, ali da je i veliki broj zasada sa zastarelim sortama čiji je prinos oko 3,3 tone po hektaru.