Danas godišnjica smrti kneza Miloša

Knez Miloš Obrenović osnivač je dinastije Obrenovića i najzaslužniji za to što je Srbija postala nezavisna kneževina Osmanskog carstva. Srbijom je vladao u dva navrata: prvo od 1815. do 1839, a potom od 1858, pa sve do 1860, kada je i umro.

Knez Miloš Obrenović bio je najstariji sin Višnje Gojković i Teodora Mihailović, a imao je i polusestru i polubraću po majci koja je prethodno imala još jedan brak. Miloš se tada prezivao Teodorović i služio je u porodici jednog imućnog trgovca stokom. Prezime Obrenović preuzeo je od brata Milana, ali je počeo da ga koristi tek nakon bratovljeve smrti. Bio je ponosan što za brata ima tako istaknutog vojvodu, marljivo je učio od njega, pratio svaki njegov gest, te je zajedno sa njim učestvovao u značajnijim bitkama Prvog srpskog ustanka. S obzirom da se istakao u njima, od Karađorđa je na upravu dobio Užičku nahiju.

Drugi srpski ustanak, podignut u Takovu 1815. doneo je dogovor između knjaza i Ali-paše, što je Srbiji donelo brojne privilegije od izuzetnog značaja. Vlast je želeo samo za sebe i nije birao sredstva da to i postigne. Uspevao je da potkupi Turke, a onih koji su predstavljali pretnju za njegovu apsolutističku vladavinu se uspešno rešavao. Tako je i 1817. godine naredio da se ubije Karađorđe, nakon što ga je ovaj posetio i predložio mu da zajedno organizuju ustanak.

Kragujevac je, odlukom Đurđevdanske skupštine, održane u Vraćevšnici 1818. godine, proglašen za prestonicu. u kojoj su narednih godina osnovane prve državne institucije i prve kulturne i obrazovne ustanove.

Godine 1830. Knez Miloš Obrenović dobio je Hatišerif, sultanov dokument o delimičnoj unutrašjoj samoupravi i slobodnoj školi.U ovo vreme privreda počinje da cveta, a u zemlju pristižu obrazovani lekari, inženjeri i stručnjaci izspomenik milošu obrenoviću mnogih drugih oblasti. S druge strane, tada po prvi put srpski studenti odlaze na školovanje u inostranstvo, naročito u Rusiju, Nemačku, Austriju i Ugarsku.

Nakon svrgavanja kneza Aleksandra Karađorđevića, knez Miloš se po drugi put našao na srpskom prestolu i to od 1858. do smrti 26. septembra 1860. godine.

Krajnje strog, ali i pravičan, kako su mnogi tvrdili, nije želeo da ma ko ograničava njegovu vlast ili je deli sa njim, zbog čega je pretrpeo nekoliko buna. Ovaj istaknuti državnik bio je takođe i jedan od najimućnihijih ljudi ne samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu.

{jathumbnail off}