Dom za osobe sa smetnjama, "Male Pčelice" u Kragujevcu, koji je najveći ovakav u Evropi, u isto vreme je ogromno poljoprivredno gazdinstvo koje samo proizvodi dobar deo hrane za svojih 900 štićenika.
Pet paviljona doma, u kojima živi više ljudi nego u mnogim srpskim selima, smešteni su na devet hektara zemljišta u naselju Pčelice. Kuhinja ovog doma dnevno spremi 4.500 obroka! To je ogromna količina hrane.
- Mi smo dom za smeštaj odraslih koji imaju neke intelektualne ili psihijatrijske poremećaje i bolesti i to je naša primarna obaveza. Ipak, bitan je i menadžerski deo posla, kako što povoljnije obezbediti hranu za toliko ljudi. Pošto imamo svoja 23 hektara zemlje, kraj doma i u okolnim selima, mi smo i poljoprivrednici, imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uzgajamo povrće i žito, ali imamo i ekonomiju sa kokoškama, svinjama, ovcama i govedima - objašnjava Vladica Stanojević, direktor doma.
Dom ima zaposlenog agronoma, ali i traktoriste koji rade na njivama, te radnike u plastenicima. Dom poseduje i poljoprivrednu mehanizaciju, kao svaki ozbiljan poljoprivrednik - četiri traktora i sve potrebne priključne mašine.
- Pšenica nam je odlično rodila, a sačuvali smo i kukuruz od ove vreline. Predali smo pšenicu u silos i sada imamo 73 tone pšenice koju razmenjujemo za brašno. Imaćemo svoje brašno pet meseci. Od njega u našoj pekari pravimo hleb, proizvedemo oko milion vekni godišnje. Imamo i prodavnicu u kojoj štićenici mogu ako žele da kupe hleb ili pecivo, a kod nas đevrek košta 10 dinara, a burek 40. Dobavljači bi nam ove proizvode naplaćivali duplo više - objašnjava Stanojević.
Dom ima i plastenike, pet na 19 ari. U njima proizvode paradajz, krastavce, zelenu salatu, spanać. Ove godine rodilo im je do sada šest tona krastavaca i isto toliko paradajza, koji rađa i dalje, biće ga desetak tona. Ni to dom ne kupuje.
Zavod za smeštaj odraslih "Male Pčelice" ima i svoj stočarski deo, a čak 95 odsto mesa za 900 korisnika sami proizvedu.
- Računica je sledeća, nas kilogram mesa košta 120 dinara, a u kasapnici je oko 500. Hleb nas košta 12,5 dinara, a nama su na tenderu davali za 25. Mi na nekim stavkama duplo štedimo proizvodnjom. Onda novcem koji nam država daje za svakog štićenika možemo da obnavljamo paviljone, kupujemo opremu za kuhinju, odeću za 900 ljudi, da ih šaljemo na more, u banje, na planine - objašnjava direktor Stanojević.
Zaposleni kažu da je ovakav rad za štićenike blagotvoran, a da su oni koji rade ponosni kad vide kako im je rodilo ono što su negovali.
(Izvor, foto: Telegraf, Marija Raca)
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
