Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, od 20.768 mališana, koji su planirani za vakcinaciju ove godine, zaštitu od malih boginja, rubeola i zauški (MMR) je primilo 5.496 mališana.
Do sada su izrečene tri novčane kazne u Beogradu i jedna u Kragujevcu roditeljima koji nisu vakcinisali decu protiv zauški, rubeola i malih boginja.
Da bi se sačuvao kolektivni imunitet, podsećaju epidemiolozi, potrebno je da vakcinu primi 95 odsto mališana. Pojedinačno male boginje mogu da se jave, ali ako je dobar obuhvat vakcinacijom, bolest ne može da se širi.
Radovanović upozorava da je situacija u kojoj se Beograd, ali i Srbija nalazi, što se tiče vakcinacije MMR vakcinom kao "građenje lomače", što je više nevakcinisane dece rizik od epidemije je veći.
"To je kao građenje lomače, treba samo da padne varnica i da se požar razbukti, odnosno da se epidemija raširi. To ne mora da se desi ni ove jeseni, ni na proleće, može za dve, tri godine ali sa malim obuhvatom vakcinisane dece raste verovatnoća da dođe do epidemije", rekao je Radovanović za Tanjug.
On je podsetio da nije u pitanju samo jedna bolest, već tri - male boginje, rubeole, zauške, te da je neosnovano sejan strah među roditeljima o navodnoj povezanosti MMR vakcine i autizma.
Većina roditelja, dodaje, danas čeka da dete "malo ojača, da progovori" pa tek onda daju MMR vakcinu, a i pedijatri ih u tome uglavnom podržavaju.
Naš sagovornik kaže da nije slučajno što je predviđeno da se vakcina daje između 12. i 15. meseca, jer je tada imuni odgovor najbolji, a većina pedijatara male boginje ne doživljavaju kao realnu opasnost, jer ih u praksi nisu videlui - nisu imali obolelu decu.
"Skloniji su da relaksirano pristupe propisima i da odlože vakcinaciju ili čak dešava se da podrže roditelje koji su u nedoumici", kaže Radovanović.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
