Mnogima nije potrebna nauka kako bi im objasnila da smo opsednuti pametnim telefonima. Ovaj vid zavisnosti može se porediti i sa potrebom za nikotinom, drogom ili kockanjem. Međutim, nova studija nudi drugačije objašnjenje za ovu našu opsesiju.
Postoji prava riznica istraživanja koja opisuju efekat dopamina – neutrotransmitera koji mozgu šalje pulseve u centre zadužene za zadovoljstvo i nagradu svakim novim tvitom ili postom.
Nova studija nudi drugačije objašnjenje za ovu opsesiju. U pitanju nije zavisnost koja nas tera da telefon konstantno držimo u ruci, tvrde istraživači, već anksioznost zbog mogućeg gubitka uređaja prepunog ličnih podataka.
Oni takođe tvrde da za ovo stanje postoji i lek, ili barem način da se anksioznost smanji, bek ap sistemi ili bezbednosne mere koje čuvaju naše podatke.
Oni objašnjavaju da sa rastom snage smartfona raste i količina podataka koje u njima nosimo, u pitanju su osetljivi i nezamenjivi podaci. To mogu biti lični kontakti, drage fotografije ili poverljivi podaci u vezi sa finansijama.
Svako ko je izgubio uređaj zna, gubitak ovih „resursa“ može da pretvori nesrećan događaj u traumatično i anksiozno iskustvo.
Kanadski istraživači otkrili su i da jako mali broj korisnika zna kako da zaštiti svoje podatke u situaciji kada ostanu bez smartfona ili dođe do nekog problema sa operativnim sistemom, dok su drugi u „poricanju rizika“.
Oni takođe naglašavaju važnost organizovanja kampanje koja bi podigla svest korisnika kada je bezbednost njihovih podataka u pitanju.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
