GLUMAC SAŠA PILIPOVIĆ ZA PORTAL IKRAGUJEVAC: „ Velika zahvalnost Gradu Kragujevcu koji je prepoznavao tokom svih ovih godina moj rad I vrednovao ”

Po čemu pamtite Kragujevac iz svog detinjstva?
*Rođen sam u ulici Filipa Kljajića 48, u kući sa dve prostorije, bez kupatila, i poljskim nužnikom. Pamtim kupanje u limenom koritu. Pamtim sanke na kojima me je majka vozila iz ul. Filipa Kljajića , do obdaništa Nada Naumović. Pamtim dan, kada su me“ krišom“ vodile majka i kuma u manastir Divostin da me krste, imao sam tri godine, plakao sam i pitao popa, babo je li gotovo. Posle sam crkvu gađao kamenjem. Imao sam i traumu, madjem bratu sam u igri polomio nogu. Pamtim dan kada mi je otac kupio poni - bicikl.

Koje su igre bile omiljene u Vašem detinjstvu?
-Omiljena igra u školi, a išao sam prva četiri razreda u školu Lola Ribar, izmedju dve vatre, valjda smo tada bili najbliži devojčicama.

Završili ste vojno - vazduhoplovnu školu, jeste li tada razmišljali o glumi?
Prve dodire sa glumom sam imao u dramskoj sekciji u školi Djura Jakšić. Nastavnik Pešić me je predložio da , kao jedini đak škole, nastupim sa glumcima „ Joakima Vujića “ u Plavoj sali hotela Šumarice, na promociji knjige poema „ Dosta su svetu jedne Šumarice “. Bio sam fasciniran tadašnjim glumcima, Ljuba, Buda, Mirko, Branko, Cica Pendić, kao i piscima dotadašnjih poema , a tu su bili Desanka Maksimović, Duško Radović, Jure Kaštelan i drugi. To je bila 77’. godina i tada sam otišao u vazduhoplovnu školu u Rajlovac kod Sarajeva. Moja duhovna relaksacija u vojnoj školi je bila govorenje stihova na svim priredbama, kao i nastupi sa muzičkim bendom. 1980.te sam bio prvi recitator Sarajeva na takmičenju „Gradu i oslobodiocima“ gde sam govorio deo iz poeme Duška Radovića „ Crni dan“. Tako da sam potajno želeo da kad - tad uplovim u glumačke vode.

Od 1987.godine postajete član Studentskog esperantskog kazališta, obišli ste preko 40 zemalja, kako je igrati na esperantu?
*Ništa u životu nije slučajno, pa i susret sa Esperantom. Te 87.’ sam u ITD-u u Zagrebu igrao predstavu „Medved“ A.P.Čehova. Reditelj iste je režirao esperantistima predstavu“ Život kukaca“ i pozvao me je da uskočim. Igrali smo je u Krakovu na Svetskom omladinskom kongresu esperantista. Fascinanto je bilo videti oko dve hiljade mladih ludi, sa svih strana sveta. Posle toga sam prosao kurs i radio kao spiker Radio Zagreba 1, u emisiji za esperantiste sa glumicom Vidom Jerman sa kojom 90’godine natupam na Kubi gde smo izmedju ostalih dogodovština bili i na prijemu kod Fidela Kastra. Video sam sta sve nudi esperanto, pogotovo ako si umetnik. Ja sam u tom svetu zvezda. 2010’ sam na Kubi, a bio sam tri puta, dobio „Dipomu“ za sveukupan doprinos umetnosti na esperantu.

Od 1991 .godine godine stalni ste član Teatra „ Joakim Vujić“, da li je to bio logični sled događaja?
*Ne, to je bio splet okolnosti a dogodilo se to, da je krenuo rat u Hrvatskoj. Da nije toga bilo I da se nisam oženio kragujevčankom Anom, moje opredeljenje za život bi bio Zagreb. Tokom ratnih dešavanja sam dobio prekomandu iz Zagreba u Zemun u Komandu RV I PVO. Tadašnji biletar pozorišta Miša Mirković me je obavestio da će biti audicuija za mlade glumce u „Joakimu“. Došao sam I prošao zajedno sa Cicmilovićem I Gocom Lukić.

Gde ste sve živeli do sada, dok Vam Kragujevac, nije postao mirna luka?
*U Sarajevu sam završio vojnu školu. Prvo mesto službovanja je bio grad Sisak, gde sam proveo četiri divne godine. Bio sam član drame „ Centar za kulturu Vladimir Nazor“ Sisak i saradjivao sam i igrao u teatru „Daska“. Sećam se, kao da je bilo juče, predstave „Kristifor Kolumbo“ Miroslava Krleže. Radio sam u Zagrebu na aerodromu Pleso, kao načelnik vojničkog kluba sedam godina. Bio sam član „Kazališta Goran Kovačić“, vodio sam nekoliko godina pesničku manifestaciju „ Goranovo proljeće“,družio se i nastupao sa najvećim pesnicima bivše nam Domovine. Čast mi je što sam bio prijatelj Duška Trifunovića.Nastupao sam sa najvećim i najznačajnijim pesnicima Jugoslavije, Duško, Desanka, Mira Alečković, Stevan Raičković, Dobrica Erić, Pero Zubac, Sloba Pavićević, Vesna Parun,Enes Kišević, Sarajlić.... Godinu dana sam živeo u Zemunu.

U matičnom pozorištu odigrali ste pregršt uloga, možete li da izdvojite onu koju I dalje pamtite?
*Bilo je dosta uloga i malih i velikih, od prve u „Budjenju proleća“, Edmunda u „Kralju Liru“, Bobi Modi u „ Briši od svoje žene“, Tašule u „Limunaciji“, Manfurio u „ Dangubama“, Atikusa Finča u „ Ubiti pticu rugalicu“, Dimitrija Davidovića više puta. Petnaest godina sam igrao u Kruševačkom pozorištu u legendarnoj predstavi „Prokleta avlija“ Nebojše Bradića u kojoj je igrao krem glumišta od Nebojše Dugalića, Vojina Ćetkovića, Sergeja Trifunovića, Nebojše Milovanovića, Milije Vukovića...
Za razliku od većine kolega iz unutrašnjosti, imali ste zapažene uloge u popularnim serijama i filmovima, uz pomoć kastinga ili minulog rada?
*Da, i to je deo našeg posla, koji se usputno dešavao. No, ipak, sve je to za određeni glumački establišment.

Monodrama „Kolega Mela Gibsona” predstavlja projekat povodom 30 godina jubileja, već ste učestvovai I na festivalima, kakve su reakcije publike?
*Zahvaljujući projektu, sa kojim sam uz pomoć prijatelja, učestvovao na konkursu Grada Kragujevca,dobio sam sredstva da pokrijem troškove proslave. Tekst monodrama poljskog autora Tomaša Jahimeka sam našao uz pomoć mojeg esperantskog druga I brata Jiržia Handzlika. Publika odlično reaguje na iskrenost osećanja. Zadovoljan sam. Još jedna velika zahvalnost Gradu Kragujevcu koji je prepoznavao tokom svih ovih godina moj rad I vrednovao.

U novembu ste muzičko - poetskim programom “ Saša i prijatelji” proslavili 30 godina uspešnog rada, kako je proteklo veče sa ove vremeske distance?
*To se dogodilo 19.novembra. Moje je zadovoljstvo što su mi se odazvali dragi prijatelji iz Zagreba, Norveške, Poljske, Beograda kao I iz Kragujevca. Iskeno, toplo veče smo povelii kroz sećanja. Bili su moji najdraži prijatelji I familija. Takođe je Grad stao iza mene.

Poznati ste i kao veliki humanitarac, to Vam je usađeno od starane roditelja?
*O tome treba da pričaju drugi, ne volim da se hvalim takvim stvarima, svaki čovek treba da pomogne drugome u nevolji.

Svirate, pevate, glumite, rado viđeni u Kragujevcu, šta nam priremate u narednom period ?
*Treba raditi konstantno na sebi. Učim svakodnevno ili novi stih ili pesmu. Spremam sa svojim prijateljem Jeržiem novi kabare,” Kabare Verda Banano”sa kojim ćemo nastupati na esperantskim festivalima u Izraelu, Litvaniji, Poljskoj I Kanadi ove godine. Ima još mnogo zemalja koje reba videti.

Koliko je porodica opstala u ovom surom vremnu?
*Porodicu treba čuvati I štititi. Ako je izgubimo, ni mi ne postojimo kao jedinke. To je jedino što opstaje u ovim nesrećnim vremenima

Koje vrednosti prenosiite svojim sinovima?
*Trudim se da ja lično ne grešim I pokazujem loš primer. Oni to prepoznaju I kopiraju. Pametni su I inteligentni, a I daju kritike kad nešto kod mene ne valja.

Poruka za čitaoce ortal IKRAGUJEVAC?
*Budite iskreni I volite, sve će Vam se vratiti duplo, kad - tad.

Autor : Mario Badjuk
Foto : Privatna arhiva