TAMARA REPANOVIĆ, VOKALNI SOLISTA , ZA IKRAGUJEVAC: „ Kragujevac je grad koji ima dušu i koji vas oberučke prihvata odakle god došli “

Sa 10 godina si sa Kosova došla u Kragujevac, po čemu pamtiš svoje kosovsko detinjstvo?

-Svoje detinjstvo na Kosmetu pamtim po bezbrižnosti... Do svoje desete godine živela sam u jednom malom selu u Metohiji, nadomak Peći, Osojane. Sećam se letnjih raspusta kod bake i deke, najlepšeg zalaska sunca iza Prokletija...svoje škole i odeljenja... Kada se 1999. godine desio rat i kada smo izbegli u Kragujevac, ta bezbrižnost je nestala...imam osećaj da sam preko noći odrasla. Kažu da deca prestaju da budu deca onda kada počnu da brinu brige odraslih. To, nažalost , mogu da potvrdim.

Šta te je privuklo da Kragujevac postane tvoja sigurna luka za život?

-Često smo porodično dolazili u Kragujevac, pošto veći deo mamine rodbine živi u Kragujevcu. ’99. nismo imali puno izbora. Mama i tata su odlučili da naša privremena luka bude Kragujevac. Mislili su da je sve što se dešava na Kosmetu trenutno i da će proći... Za mene , kao dete iz jednog malog mesta , Kragujevac je bio velegrad, ali brzo sam se uklopila u novom okruženju. Bila sam izuzetno prihvaćena od strane svojih vršnjaka u školi, učiteljice, nastavnika, profesora... Osecala sam se kao da tu oduvek pripadam, a sve zbog divnih ljudi koji su postali deo mog života i prijatelji za ceo život. Kragujevac je grad koji ima dušu i koji vas oberučke prihvata odakle god došli. I sada, posle više od 20 godina provedenih u Kragujevcu, mogu slobodno reći da je to moj grad, moja sigurna luka za život.

Od kada si počela da se baviš muzikom?

-Godine 2005. postala sam član ’’Centra za negovanje tradicionalne kulture Abrašević’’ u Kragujevcu. Nažalost, nisam pohađala muzičku školu, ali sam u Abraševiću negovala svoj talenat za pevanje. U Abraševiću sam odrasla i provela 10 predivnih godina svog života. Zahvaljujući ljudima u Abraševiću , koji su prepoznali moj talenat, proputovala sam Evropu i svet, pevala u najlepšim koncertnim dvoranama i stekla mnogobrojna poznastva i prijateljstva.

Neguješ tradicionalnu muziku, uglavnom pesme sa Kosova, šta te još privlači, koji muzički žanr?

-Volim različite muzičke žanrove. Bila sam član jednog benda sa kojim sam nastupala na prekookeanskim kruzerima i izvodila strani pop i rok. Iako sada pevam i komercijalniju vrstu muzike, ipak su izvorne pesme, naročito pesme sa Kosova, deo mog srca i duše. Ali, u Abraševiću sam jako zavolela pesme Šumadije, koje sam na koncertima izvodila sa isto toliko žara, nastupala na brojnim takmičenjima i osvojila brojne nagrade i priznanja upravo izvodeći izvorne šumadijske pesme. Takođe, bila sam član muzičkog sastava Stupovi, tako da je moj muzički opus poprilično šarenolik.

Koliko si ponosna na podršku grada Kragujevca?

-Izuzetno sam ponosna. Kragujevac je grad kulture i uvek je tu da podrži kvalitetnu muziku i izvođače.

Od svih mesta na kojima si nastupala, koje bi posebno izdvojila?

-Izdvojila bih koncerte sa Abraševićem u Francuskoj i Palestini.

Najemotivniji koncert do sada?

-Moj solistički, ujedno i oproštajni koncert sa orkestrom Abraševića 2014. Godine u Knjaževsko-srpskom teatru.

Jesi li imala prilike da se predstaviš Srbima na Kosovu, da ih ohrabriš svojim zlatnim glasom?

-Zbog situacije na Kosmetu, nažalost nisam imala puno prilika da nastupam. Bilo je nekoliko nastupa na severu Kosova, ali gde god da sam nastupala i pevala pesme sa Kosova, izvodila sam ih sa posebnom emocijom , jer Kosmet je moje poreklo,moj koren odakle sam potekla. To nikada ne zaboravljam i uvek ponosno ističem.

Planiraš li da objaviš samostalni album?

-To je san svakog pevača. Snimila sam nekoliko pesama u studiju, uglavnom su to obrade izvornih pesama, ali i pesme poznatih izvođača koje imaju taj tradicionlani duh.Uradila sam cover i spot za pesmu ’’Pjevat ćemo šta nam srce zna’’ Amire Medunjanin koju jako cenim jer neguje tradicionalne pesme Balkana. Nadam se da ću jednoga dana objaviti album sa obradama tradicionalnih pesama.

Autor: Mario Badjuk
Foto: Nenad Borisavljević, privatna arhiva