O svetu muzike iz ugla advokata i diskofila za naš portal govori kolekcionar ploča Milija Anđelić. Njegova kolekcija ima preko 7.000 nosača zvuka, a osvrnuo se I na drugovanje sa Smakovcima .

Mirko Glišić je prvi i najplodniji tekstopisac legendarne rok grupe iz Kragujevca. Samo za grupu Smak napisao je 15 pesama: "Crna dama", "Daire", "Ljudi nije fer", "Plava pesma", "La kukarača", "Profesor", "Stvar ljubavi", "Bluz u parku", "Šumadijski bluz", "Perle", "Satelit", "Čoveče ti si mlad", "Slikar sa Pikadilija", "El Dumo", "Cigansko srce". Napisao je Mirko i "Ima nešto u tebi što što nikom poklonio ne bi", "Nokaut", "Žuti taksi", "Igraj bugi Od početka osamdesetih Mirko Glišić je zaplovio u narodnjačke vode kao kompozitor i tekstopisac, autor oko hiljadu pesama.vugi" (Zlatni prsti), "Amsterdam" (Slađana Milošević), "Voleo sam jednom" (Oliver Mandić)... Od početka osamdesetih Mirko Glišić je zaplovio u narodnjačke vode kao kompozitor i tekstopisac, autor oko hiljadu pesama.

U subotu, 7. maja počinje 58. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ čiji je domaćin Knjaževsko-srpski teatar. Prvo veče Festivala otvara domaćin predstavom Na rubu pameti po delima Miroslava Krleže, Iva i Tene Štivičić, u režiji Marka Misirače.

Preduzetništvo je prilika za žensku emancipaciju. Umtnice govore o položaju žena u kreativnim delatnostima

U galeriji kragujevačkog Doma omladine 5. maja otvorena je retrospektivna izložba o radu grupe SMAK. Povodom pedesetogodišnjice postojanja, izložba „SMAK 50”, realizuje se sa ciljem da se akcentuje značaj muzike koju je stvorila jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni.

Izdavačka kuća Ključ izdavaštvo objavila je knjigu kratkih priča Ljubice Kubure, ćerke pkojnone legend RTS - a Riste Kubure, Beogradski akvarel, o čudesnim i čudnim građanima prestonice Ljubica nikada ne popije kafu do kraja. Hoda uvek u jednoj neispravnoj cipeli. Počela je da se bavi pisanjem da bi nešto ipak uspela da kaže, a da je niko ne prekida. Savršen život za nju podrazumeva hodanje po brdima, ispijanje vina i vođenje razgovora o poenti života. „Dinarski“ je tip ličnosti, i po Cvijiću i po opredeljenju. Živela je neko vreme u Skoplju. Naučila da razume, ne i da govori makedonski jezik. Neko vreme je živela okružena lošim ljudima. Naučila da razume, ne i da priča njihovim jezikom. U detinjstvu je bila „ucenjivana“ knjigama: „Ukoliko pročitaš dvadeset knjiga, dobijaš kompjuter“. Sa nepunih 12 godina počela je da čita Dostojevskog. Od njega je tada odustala i opredelila se za Čehova. Rođena je istog dana kada i on. Živi u nadi da to nešto znači. Sada je naklonjena i jednom i drugom. Rođena je na isti dan kada je umro Efraim Kišon. Živi u nadi da je datum nečije smrti podjednako važan kao i dan kada je došao na svet. Branko Miljković je došao na svet istog dana kada i ona. Piše u muškom rodu. U ženskom retko, moglo bi se reći nikada.

Izložba centra Gornji Milanovac, u sredu, 4. maja 2022. godine od 20 sati biće izložena u Knjaževsko Izložba “Mija Aleksić - biti glumac”, autora Bobana Stefanovića, a u produkciji Kulturnog - srpskom teatru u Kragujevcu. Organizator izložbe je Dom omladine Kragujevac. Postavku, urađenu povodom 90-godišnjice rođenja Milosava –Mije Aleksića zajednički su realizovali Kulturni centar Gornji Milanovac u saradnji sa Aleksićevom porodicom, Narodnim pozorištem u Beogradu, Radio-televizijom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejem iz Kragujevca i Muzejem pozorišne umetnosti Srbije.

Komična opera Služavka gospodarica kompozitora Đovanija Batiste Pergolezija, sa scene Narodnog pozorista u Nišu u režiji Miloša Cvetkovića, a u produkciji Studentskog kulturnog centra Niš, biće izvedena u Kragujevcu 5. maja u Sali PMF-a u 20h. Solisti Marijana Davinić i Marko Milisavljević, uz podršku Anđele Stanković na čembalu i kamernog orkestra predvođeni dirigentom mr Ivanom Mirović, oživeli su na sceni biser napolitanskog baroka.Scenografiju i kostime za operu radili su Dragana Breza i Dušan Stanković.

Dejan Cukić je rođen u Beogradu 4. novembra 1959. godine i od detinjstva postao zaražen rokenrol virusom koji su u to vreme širili The Beatles, The Rolling Stones i ostali heroji muzičke revolucije šezdesetih godina. Karijeru je započeo već kao tinejdžer, da bi početkom osamdesetih, kao frontmen grupe Bulevar, osetio prve uspehe u tadašnjoj Jugoslaviji.Posle dva objavljena albuma Bulevar prestaje sa radom i Dejan se 1984. godine uključuje u stvaranje sastava Bajaga i instruktori koji će uskoro prerasti u najveću i najtiražniju atrakciju jugoslovenske scene. Na vrhuncu popularnosti ovog benda, Dejan Cukić odlučuje da je vreme da krene sopstvenim putem. On se okružuje ekipom odličnih muzičara koje naziva Spori ritam bend, i objavljuje seriju zapaženih albuma, praćenih uvek atraktivnim koncertima.Više od četvrt veka, uporedo sa muzičkom, Dejan Ćukić je gradio i karijeru novinara i publiciste posvećenog otkrivanju zanimljivosti iz rok istorije.

Vidović je nedavno pažnju publike skrenuo svojom maestralnom glumom u ostvarenju “Dara iz Jasenovca” gde je bez patetike, a sa dubokom i iskrenom emocijom odigrao Darinog oca Mileta Ilića, a kako i sam kaže u razgovoru za naš portal takve uloge i setovi ostavljaju na čoveku trajne ožiljke i traume. Međutim, Vidović ističe i da su, koliko god teški takvi zadaci, ujedno i blagoslovi za svakog glumca. Reditelji ga često vide u ulogama tragičnih junaka, u kojima se dobro snalazi, te je nedavno igrao i Raskoljnikova, Ahmeda Nurudina…, ali rola u “Lihvaru” gde tumači negativca koji ne preza ni od čega da bi došao do uspeha, mu je, kako priznaje, bila veliki izazov jer se razlikovala od svega dosad.