Od prestonice do industrijskog centra Srbije-Kragujevac sredinom 19. veka

Kragujevac je prošle godine obeležio dva veka od proglašenja za prvu pretonicu moderne Srbije i danas, na pravom mestu i u pravom trenutku otvaramo nove teme o istoriji grada. Iz epohe u kojoj je bio sedište prestonice moderne srpske države, sedište političkog, privrednog, obrazovnog i kulturnog života, danas intenzivno kreira novu baštinu. Takmiči se za investicije, posetioce i stručnu radnu snagu zbog budućnosti svoje mladosti. Jednog dana i to će biti deo istorije prve prestonice, tema nekog sličnog naučnog skupa, rekao je Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada pozdravljajući učesnike u ime grada Kragujevca.

U ime rektorskog kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu govorio je prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta koji je istakao da je tema okruglog stola veoma bitna i za grad i za region.

U vremenu veoma viskog i brzog tehnološkog razvoja, možda zaboravljamo važne istorijske teme i dobro je napraviti osvrt koji pokreće niz pitanja. Od prestoničkog statusa do ondašnjeg izrastanja u industrijski centar Srbije, Kragujevac je bio i ostaće okosnica industrijskog razvoja. Danas, zbog fabrika kao što su Fijat, Simens, Majnd i drugih uspešnih kompanija, rekao je rektor Filipović i dodao da je veoma bitno da grad nastavi u tom pravcu da se razvija.

Prema rečima prof. dr Miloša Đurana, upravnika Centra, tema okruglog stola okupila je naučne radove u čijem fokusu je jedan od najznačajnijih perioda iz istorije Kragujevca koji je imao veliki uticaj na nacionalna istorijska dešavanja ali i perioda koji je bio u neposrednoj vezi s društvenim kretanjima u Evropi toga doba.

Namera Centra je da se ovim skupom naučni fokus usmeri na istoriju Kragujevca u svojevrsnom razdoblju tranzicije do koje je došlo u drugoj polovini 19. veka, a koja je nedovoljno istražena tema, rekao je prof. dr Đuran, dopisni član SANU i istakao da će se u narednim skupovima obrađivati različiti istorijski periodi Kragujevca, što će se doprineti ne samo boljem poznavanju istorije grada, već i Srbije u 19. veku. Pored toga od velike pomoći biće u suočavanjima sa izazovima koji nas očekaju u budućnosti, dodao je prof. dr Miloš Đuran.