Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

U organizaciji udruženja „Prvi prvi na skali” iz Kragujevca i „nEKO brine za Levač” iz Rekovca, na skupu će biti predstavljen zbornik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) „Projekat Jadar – šta je poznato?” objavljen 2022. godine, kojem je prethodio skup u SANU održan 6. i 7. maja 2021. godine.

Učesnici skupa o projektu korporacije Rio Tinto za eksploataciju rude jadarit u Srbiji i o uticaju na životnu sredinu biće: akademici Bogdan Šolaja, jedan od urednika Zbornika i
Slobodan Vukosavić, jedan od recenzenata, dr Dragana Đorđević, jedan od moderatora skupa u SANU 2021., prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora sadržaja Zbornika, dr Jagoš Raičević, jedan od autora sadržaja Zbornika, advokat Sreten Đorđević, jedan od učesnika promocije Zbornika u SANU 2022.

Deo programa skupa činiće in memoriam – akademik Vladimir Stevanović (1947-2024), a počasni gost skupa u Kragujevcu biće prof. dr Branka Stevanović

Pored reči učesnika i organizatora (zašto skup u Kragujevcu?) na skupu će se govoriti o tome kako rudarstvo zagađuje zemljište – zaključak studije EU i izvor straha Gružana, kao i o samim zaključcima iz promovisanog Zbornika SANU.

Na zvaničnoj najavi skupa, održanoj u kragujevačkoj pešačkoj zoni „kod Krsta” 25. aprila, u ime učesnika, javnosti se pismom obratio dr Jagoš Raičević.

– Javnost se pita – da li je neko pred uvek dolazeće izbore, na galamu i bez argumenata, na prevaru naterao Vladu Srbije da obustavi projekat Jadar firme Rio Tinto? Jesu li prevareni građani Srbije zato što je odluka doneta bez argumentovanog dijaloga i stručne rasprave sa predstavnicima Rio Tinta? Zašto je ćutao naš Univerzitet i instituti, zašto ćuti SANU? Istina je samo jedna: dijaloga je bilo! Nije to bio nekakav trosatni sastanak sa vređanjem i galamom kakva je uobičajena kod nas, već se radi o dugo pripremanom i dobro organizovanom skupu u SANU koji je trajao puna dva dana. Zaključci tog dvodnevnog dijaloga su vrlo jasni: projekat Jadar firme Rio Tinto bi imao veoma negativan uticaj na životnu sredinu Srbije, a time i posledično po zdravlje njenih građana, navedeno je u pismu.

O „rudniku” koji Levač već ima, a treba da ga sačuva, o povezanosti teme skupa u Kragujevcu 30. aprila i ovog kraja, kao i o današnjem stanju na široj teritoriji Rekovca, sa Kragujevčanima koji su prolazili kroz pešačku zonu razgovarala je Marica Živanović Poljo iz UG „nEKO brine za Levač”, jedna od organizatora događaja.

– Naš kraj je odavno poznat po prirodnom bogatstvu koje nam daruje poljoprivreda, voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo, stočarstvo. Mi danas imamo poljoprivredno-veterinarsku školu, nekada je bila voćarsko-vinogradarska, a ne rudarska. To su oblasti za razvoj Levča, uz turizam, ugostiteljstvo – nemaju nikakve veze sa rudarenjem. Zato smatramo da ne treba da se dopuste istraživanja ruda poput litijuma na plodnoj zemlji, što bi omogućilo i eventualnu eksploataciju. Te aktivnosti jesu cilj korporacija kojima smo u fokusu poslednjih godina, ali mi se ne odričemo ognjišta koja su nam ostavili preci i zbog budućih generacija ponavljamo: Znamo da ne damo! Nalazimo se u najneposrednijoj blizini Kragujevca i ugrožavanje našeg kraja ticalo bi se i Kragujevčana. Oni su svesni toga i očekujemo ih da ispune salu 30. aprila. Svi zajedno moramo da imamo na umu – Jadar ne sme pasti! Ako se ostvari rudarski projekat „Jadar” korporacije Rio Tinto, sledi nezaustavljiv domino efekat uzduž i popreko našom lepo Srbijom, doći će na red i Šumadija i Pomoravlje, istakla je ona.

Da se ovaj skup organizuje u Kragujevcu, prvom gradu u Srbiji koji se strateškim dokumentom odredio o istraživanju litijuma na svojoj teritoriji, istakao je Dejan Milošević iz udruženja „Prvi prvi na skali”, suorganizatora skupa.