OVI ŠUMADINCI "MLATE" PARE: Određene gljive koštaju kao svinjetina, a posle kiše mogu da se skupljaju LOPATOM! - iKragujevac


Vesti

Gljiva vrganj po pravilu košta kao svinjetina, a kajmakčara kao junetina, i to je razlog što danas bar par stotina berača u Srbiji luta šumama tražeći pečurke. Lepo se može zaraditi, ali se mora lepo pomučiti. U pečurke se ide u gumenim čizmama i sa štapom u ruci. Ono što je ipak najbitnije, na ovaj put se ne kreće bez poznavaoca gljiva koji ima dvocifren broj godina staža u ovoj oblasti.

Telegraf je krenuo na put sa četvoricom berača, u šume sela Vlakča kraj Kragujevca, na uspon Kozorep. Ime govori o kakvom se terenu radi.

- Siđite lagano dole u potok, pa idemo kroz vodu nekih stotinak metara?! Probajte s kamena na kamen. To je lakši deo puta - kaže Dragoljub Švabić, šef ekspedicije i organizator putovanja.

Njegova najava plaši. Ali, bio je u pravu. Tlo u šumi je vlažno i klizavo, a hvatanje za grane drveća glup potez jer su mnoge trule i ostaju u šaci. E, tu mesto nalazi onaj štap. Mlado granje "šamara" po licu i nameće se pitanje kako berači uopšte vide pečurke kada treba da misle hoće li se skotrljati niz brdo.

Milija Jeremić iz Vlakče je penzioner, bere pečurke već 15 godina. Ima pravilo koje njega i one kojima bere gljive štiti od trovanja.

- Berem samo četiri vrste pečuraka- mlečnjaje, vrganj, lisičarke i jajare. Njih sam apsolutno siguran da mogu da prepoznam bez greške i ne zamenim za slične otrovne. Možda prolazim svakodnevno pored još tri jestive vrste, ali se ne igram. Vrganj se najbolje proverava tako što se preseče, ako ne menja boju- vrganj je. Jajara ima otrovnog parnjaka, ali dok je njeno stablo od osam do 12 centimetara, otrovni parnjak ima dršku do šest i malo intenzivniju boju. Najkvalitetnija i najskuplja pečurka od ove četiri je jajara, sledi je vrganj, pa lisičarka, dok je mlečnjaja najslabijeg kvaliteta - pojašnjava Milija čija je korpa već u devet ujutru puna.

A njegova omiljena jajara, neki je zovu i jajcara, čudo je prirode. Mlade izgledaju kao kuvano jaje koje je niklo na tlu, malo veće imaju loptasti šeširić, a odrasle kao narandžasta pečurka iz slikovnice.

U ovom timu Ranko Đaković je rekorder po brzini branja. Stigao je pre 22 godine iz Krajine, donevši i znanje o pečurkama. Naučila ga supruga. On je ujutru u pet sati već u šumi, do osam nabere i po 22 kilograma gljiva. Ove godine ubrao je stotinak kila, za prodaju otkupljivačima. Oni većinu berbe proglase za drugu klasu, pa Ranku tako daju duplo manje para.

- Poznajem ove zabrane bolje nego moje rodno mesto, a hvala Bogu da sam "šlank" pa se lako verem uz brda i kamenjare. Pre nekoliko dana ovde si mogao pečurke da zgrćeš lopatom. I ja berem samo četiri vrste, ne bih se upuštao u avanture kada su pečurke u pitanju. A jajcare su rodile najbolje u poslednjih 10 godina, lane sam ih ubrao nekoliko, ove godine pune korpe - kaže Ranko dodajući da je prošle godine za lisičarke uzeo "lepe pare" jer je cena u startu sezone bila 800 dinara za kilogram.

A kragujevački penzioner Živomir Vučković u šumu je krenuo zbog pešačenja od par sati u rana jutra.

- Kao početnik savetujem svima da izaberu jednu do tri vrste, prouče ih detaljno i beru samo njih - kaže Živomir.

Savete četvorke iz Vlakče potvrđuje Ljubiša Radulović iz Gljivarskog društva "Šumadija". On razlikuje oko 100 vrsta gljiva, ali početnicima savetuje da nauče 10 vrsta.

- Prvo pravilo berbe za početnike je - idite sa iskusnima ili nakon berbe ubrano pokažite stručnjaku. Pre koji dan sam poznanicima bacio dve trećine ubranih pečuraka. Drugo pravilo je - pre nego što pomislite na berbu naučite kako izgleda pet otrovnica koje postoje na ovim prostorima. Treba vam sat vremena i pet slika. Posle toga naučite tri do pet vrsta jestivih, to je sasvim dovoljno za početak.

- Zatim obratite pažnju na gljive dvojnice, one koje liče na jestive. Teško je dati jednostavan odgovor na pitanje - kako razlikovati jestive od nejestivih, to je kao da vas neko pita da li možete pogledom na auto znati da li je dizelaš ili ne. Recimo, početnik proverava vrganj tako što ga zaseče, pa ako ne menja boju jestiv je, ali ima vrganja koji pomodre, a jestivi su. Odvojite malo vremena za učenje i ponavljam, berite samo sa iskusnima - naglašava Radulović.

Ekipa Telegrafa brala je sa iskusnima i jela ubrano- pečurke sa lukom, jajima, uz šumadijsku picu- sveže pečen hleb sa sirom, paradajzom i slaninicom. Uz čuveni Milijin roze.

NEMAN IZ JAGODINE: DRAGAN UBRAO GLJIVU OD 3,5 KG

Dragan Miladinović iz Jagodine ubrao je tri "velike puharke" (Lengermania gigante), "jednu od najlekovitijih gljiva na našim prostorima", od kojih je jedna teška 3,5 kilograma. Toplo i kišno vreme, sa visokim postotkom vlage u šumama Pomoravlja, Resave i Levča pogodovalo je rastu pečurki, jestivih i otrovnih, a lekari, toksikolozi i infektolozi upozoravaju i savetuju veliki oprez zbog trovanja, koje neretko ugrozi celu porodicu.

Miladinović je izjavio da je "pečurke pronašao na šumovitom proplanku u Bresju, nedaleko stare Fabrike kablova". Miladinović tvrdi da je "poznavalac" gljiva, kaže da "bere samo one koje dobro poznaje".

Međutim, stručnjaci ovih dana upozoravaju građane da nije retkost da se pogreši, a "trovanje često ima smrtonosni ishod". Na infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Ćupriji, gde dolaze pacijenti sa teškim oblicima trovanja, ovih dana je bila jedna osoba.

Konzumirala je tzv. "zavodnicu", gljivu sličnu lisičarki. Gljiva nije smrtonosno otrovna, ali izaziva stomačne tegobe, proliv, povraćanje... Lekari u domovima zdravlja kažu da je bilo "lakših oblika trovanja, koji su lečeni ambulantno".

RADNIK NACIONALNOG PARKA NAŠAO GLJIVU TEŠKU 6 KILOGRAMA

Radnik JP nacionalni park Tara Milosav Ilijašević pronašao je impozantan primerak velike puhare (Calvatia gigantea), težak čak 6 kilograma.

Ova gljiva raste na livadama i pašnjacima, a dok je mlada i meso je još bele boje, jestiva je i pogodna za pohovanje. Smatra se da ima antikancerogeno delovanje, a prah zrelih primeraka ima antibiotsko dejstvo i koristan je za zarastanje rana.

Izvor: Telegraf

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu