OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Bela kuća sazidana je kamenom iz Šumadije! - iKragujevac


Vesti

Čuvena službena rezidencija predsednika SAD u Vašingtonu sazidana je od belog kamena koji je ručno vađen iz utrobe planine Venčac, kod Aranđelovca, a za taj posao bili su angažovani kamenoresci iz obližnjih sela Banje, Brezovca, Vrbice, Kamenara i Bukovika.

Službena rezidencija i glavno radno mesto predsednika SAD u Vašingtonu – Bela kuća, sagrađena je od belog, mermernog kamena koji se vadio iz utrobe planine Venčac kod Aranđelovca, koji je baš za tu namenu posebno vađen i transportovan u glavni grad Amerike.

Kamen temeljac Bele kuće postavljen je 13. oktobra 1792. tokom mirne ceremonije. Od tada, dom predsednika SAD preživeo je napad, dva požara i pokušaj da se izgradi rivalska Bela kuća.

Sve su to dobro poznate istorijske činjenice, međutim, malo ko zna da je beli kamen s kojim je zidana Bela kuća, po čemu je čuvena u svetu, stigao iz Srbije, tačnije, vađen je na planini Venčac, u srcu Šumadije kod Aranđelovca!

Prema zapisima iz Istorijskog arhiva, kamenoresci iz obližnjih sela Banje, Brezovca, Vrbice, Kamenara, Bukovika i započeli „eksploataciju“ mermera iz utrobe planine Venčac prvo namenjeno za nadgrobne spomenike, a kad se za kvalitet tog kamena pročulo isti ljudi su vadili blokove, ručno za izgradnju Bele kuće u Vašingtonu!

Početkom izgradnje Mauzoleja na Oplencu započela je i industrijska proizvodnja mermera – od velikih blokova rezane su mermerne ploče s kojima je obložena petokupolna crkva zadužbina kralja Petra Prvog, unuka vožda Karađorđa, podignuta da bi se čuvao grob dinastije Karađorđević. Odmah zatim podižu se industrijski objekti u koje se instaliraju najmodernije mašine za obradu i sečenje mermera tzv. „ajkule“.

Zbog izvanrednog kvaliteta beli mermer sa ove šumadijske planine „putuje“ svetom.

Gotovo na svim kontinentima oblažu se venčačkim mermerom značajne građevine i podižu monumentalni spomenici, kao, na primer, Obelisk žrtvama u Mathauzenu, aerodrom u Kairu, američka ambasada u Varšavi, monumentalna obeležja i trgovi u Njujorku, Parizu, Amsterdamu, Adis Abebi, Buenos Ajresu, Moskvi, Dakaru, Rimu… I osnivač Aranđelovca Miloš Obrenović ovekovečen je u belom mermeru.

Gradnja rezidencije započeta je 1792. po nalogu Džordža Vašingtona, a arhitekta je bio Džejms Hoben iz Irske. Prva rezidencija završena je 1800. godine, ali su je spalile britanske trupe u Britansko-američkom ratu (1812—1814). Obnova rezidencije, ponovo pod rukovodstvom Džejmsa Hobena, započeta je 1819. godine. Svoj današnji izgled bela kuća dobila je konačno 1934, kada je Frenklin Ruzvelt preneo takozvanu Ovalnu kancelariju, radnu sobu predsednika SAD, na zapadnu stranu. Svoj naziv „Bela kuća“ rezidencija je dobila 1901, po ideji Teodora Ruzvelta, zbog njene bele fasade.

Bela kuća ima 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, 8 stepenica, 3 lifta, 1 bazen za plivanje, igralište za tenis i bioskop.

(Telegraf)

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu