Alergijske bolesti u Srbiji sve dramatičnije

Istraživači još muče muku da odgonetnu zašto je alergija sve masovnija pojava. Najčešće joj znaju uzroke, ali pravog leka gotovo da nema. Zašto je to tako?

- Alergijske bolesti su sve teže - potvrđuje prof. dr Branimir Nestorović, alergolog. Tokom višedecenijskog staža, nikada se kao sada nisam susretao s toliko teškim ekcemima, astmama koje se ispoljavaju u sve problematičnijem obliku. Jedan od razloga za ovu pojavu je činjenica da živimo u sasvim drugačijim okolnostima nego što se nekada živelo. Pojavili su se potpuno neobični okidači za alergijske reakcije. Recimo, plastična ambalaža ima estrogenska svojstva, a estrogeni su hormoni koji favorizuju nastajanje alergijske reakcije. Brza hrana izuzetno utiče na nastanak alergijskih bolesti, kao i pušenje. Malo se govori i o tome da na nastanak alergije kod nekih ljudi utiču razna zračenja - mobilnih telefona, bežičnog internet...

Ranije se smatralo da su alergični samo oni koji imaju nekog srodnika sa ovim problemom. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da alergiju dobijaju i oni koji nemaju genetsku predispoziciju za to, što je pokrenulo genetičare da najnovijim metodama ustanove odakle zaista potiče ovaj problem.

- Zapadni način života, između ostalog, uticao je na porast broja alergijskih oboljenja - objašnjava dr Rajica Stošović, imunolog i alergolog iz Kliničkog centra Srbije. - Skolonost ka alergijama imaju deca koja se redovno vakcinišu i koja odrastaju u gotovo sterilnim uslovima. Ona nemaju kontakt sa bolesnom decom, a ukoliko se i razbole, vrlo brzo dobiju antibiotsku terapiju. Nedostatak kontakta s bakterijama - pri čemu su neprestano u dodiru sa alergenima čija je koncentracija danas na desetine puta veća od dozvoljene, uz prisustvo izduvnih gasova i drugih toksina - stvara uslove za razvoj alergije.

Kao razlog za nastanak alergije stručnjaci navode i to što smo se "odmetnuli od prirode".

- Naše bake i deke su spavale na ležajevima od slame i kukuruza, u sobama koje su imale drveni ili zemljani pod. U velikim gradovima danas ne možete da pronađete peć na čvrsto gorivo - kaže Stošović. - Jedemo "konfekcijsku" hranu bogatu steroidima, aditivima, konzervansima i čitavim nizom drugih hemikalija. Uzimamo pića koja su obogaćena raznim veštačkim materijama. Sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, a ne na suncu. Manje spavamo, više radimo. Nemamo vremena za kvalitetan život.

Epidemiju alergija neki dovode u vezu sa genetski modifikovanom hranom.

Statistika pokazuje da su pre tri decenije alergijski rinitis i alergijska astma bili skoro nepoznate bolesti, a danas skoro svaka druga osoba kad počne proleće počne da kija, a ponekad kijavice prerastu u alergijsku astmu.

 Ranije se smatralo da alergije posle puberteta prolaze, ali se to mišljenje pokazalo kao potpuno neispravno - kaže doktor Stošović. - Danas znamo da je alergija bolest koja zahvata ceo organizam i traje skoro ceo život. Alergene delimo u dve kategorije - one koji nas napadaju u kućnim uslovima i one koji dolaze spolja. U kući ih ima svuda, ispod kreveta, stolova, to je kućna prašina. Oni koji dolaze spolja smenjuju se iz sezone u sezonu i napadaju tokom cele godine. Na pojačano dejstvo utiču i klimatske promene, koje produžavaju sezonu cvetanja. Zbog toga su u svetu formirane aerobiološke agencije za merenje kritične koncentracije alergena. I mi imamo svoju nacionalnu agenciju, ali, na našu nesreću, još nemamo mogućnost da u vremenskoj prognozi koja se emituje svakodnevno dobijemo podatke o koncentraciji polena u vazduhu, što je važan podatak za osobe sa alergijom.

Većina ljudi ima problem sa više alergena, a osetljivost se proverava na 400 supstanci. Naši sagovornici, međutim, tvrde da to nije potrebno i podsećaju na to da je utvrđeno da 94 odsto pacijenata reaguje na desetak alergena - dlaka mačke, dlaka psa, kućna grinja, perje, bubašvabe, buđ, poleni trave, korova, drveća...