Zamislite sledeću situaciju: imate izvrsnu poslovnu ideju, ali nemate novac da je pokrenete; šta više, zbog vašeg kreditnog rejtinga nijedna banka ne želi da vam posudi novac; ili, niste baš radi da uzimate novac od banke pod užasnim uslovima i da već u startu svom poslu sasečete svaku mogućnost napretka.
“Kivi” je neprofitna organizacija koja omogućava ljudima da putem interneta pozajmljuju malim i srednjim preduzetnicima i studentima u 86 zemalja po 25 dolara, a njena misija je da “poveže ljude putem davanja zajmova sa ciljem uništenja siromaštva”.
Sistem funkcioniše slično kraudfandingu; vi na njihovom sajtu predstavite svoj projekat i samoga sebe, a potom ljudi koji su voljni i kojima se sviđa vaša zamisao vama uplate 25 američkih dolara (naravno, možete i vi da budete taj koji će nekome pozajmiti novac). Vi im, posle određenog ugovorenog vremena, vratite njihovih 25 dolara bez kamate.
Od 2005. godina kada je osnovana, Kiva je kraudfandovala više od milion zajmova, što je ukupno više od pola milijarde dolara, a stopa naplate zajmova je 99 odsto. Krajem 2013. godine Kiva je skupljala oko milion dolara svaka tri dana, a u svetu postoji više od milion zajmodavaca koji je koriste.
Postoje dva različita modela po kojima Kiva radi. Prvi se oslanja na mrežu partnera na terenu koji predstavljaju lokalne preduzetnike i potom im dostavljaju zajmove; to mogu biti mikrofinansijske institucije, društvene grupe, NVO, škole ili druge neprofitne organizacije.
Drugi model ide direktno preko mobilnih uplata i “PayPal-a”, sa 0% kamate. Kiva ne uzima nikakvu proviziju za svoje aktivnosti i opstaje isključivo zahvaljujući donacijama korisnika, korporacija i nacionalnih institucija, kao i zahvaljujući zajmovima koje sama uzima kod banaka.
Sedište joj je u San Francisku.
E sad, što se tiče mogućnosti da ovo posluži za podizanje srpske ekonomije. Kiva izgleda ne operiše u Srbiji; u Evropi radi u Albaniji, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, Ukrajini i na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Što se njih tiče, naša je zemlja (sa izuzetkom KiM) dovoljno razvijena da joj to ne treba (to što operiše u SAD ne znači ništa posebno, s obzirom da je smeštena u SAD).
Međutim, to ne znači da sistem ne bi mogao da bude pokrenut u Srbiji, a ne znači ni da neko naš, opremljen tehnološkim znanjem, ne bi mogao isti servis da razvije samo za domaće tržište. U pitanju bi bile pozajmice od 2.500 dinara. Pitanje je samo da li bi to zaživelo u našem narodu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
