STRAŠNO: Traume Kragujevčana (FOTO)

1. Vršnjačko nasilje u školi - Neka deca, naročito mlađeg uzrasta, nemaju adekvatan uvid u sopstveno ponašanje. Tako za njih nema određenu težinu rečenica koja podrazumeva ismevanje drugog deteta zbog fizičkih ili materijalnih nedostataka. Starija braća ili sestre, odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. Koliko roditelja zaista poštuje ograničenje uzrasta koje stoji u uglu svakog filma na domaćim televizijskim programima?

2. Porodično nasilje se, najšire gledano, može ispoljiti kao:

• Fizičko nasilje: udaranje rukama, nogama ili nekim predmetom, napad oružjem (hladnim ili vatrenim, svejedno), davljenje, bacanje, tresenje, trovanje, nanošenje opekotina ili namerno nanošenje fizičkog bola ili telesnih povreda na bilo koji drugi način, ali i namerno izlaganje opasnosti.
• Seksualno nasilje: prisiljavanje na seksualni odnos (silovanje), kao i bilo kakav seksualni odnos (uključujući i navođenje na njega) s detetom ili punoletnom nemoćnom osobom (osobom koja nije u stanju da shvati šta joj se dešava ili da se brani) ili iskorišćavanje maloletnika u seksualne svrhe (podvođenje, snimanje pornografskog materijala, navođenje na prisustvovanje polnom činu…). Ovde se može svrstati i samo stupanje u vanbračnu zajednicu s maloletnikom, kao i prisiljavanje na vanbračnu zajednicu od strane roditelja (usvojitelja, staratelja…), što je posebno krivično delo, a ako se time neko okoristi, može se svrstati i u ekonomsko nasilje.
• Psihičko nasilje: pretnje, zastrašivanje, navođenje na samoubistvo, vređanje, omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, ismevanje, ograničenje kretanja (na primer, zabrana izlaska iz kuće), zabrana komunikacije s drugim osobama, ucenjivanje, odnosno, kako kažu naši zakoni, „svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje“.
• Ekonomsko nasilje: nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca.

I sam pokušaj da se nešto od ovoga učini predstavlja nasilje.

Od septembra 2009. do 2015. godine – Kragujevac je zabeležio u proseku sedam prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom mesečno. Tokom prethodnog istraživanja, koji je obuhvatalo period od 1994. do 2009, taj broj je bio veći.
Ovo ne znači da se broj zlostavljane dece smanjio, jer u oba slučajeva nije obuhvaćen ukupan broj zlostavljane dece na čitavoj teritoriji Srbije. I jednom zlostavljano dete je previše, a statistika koja sledi i koja všestruko premašuje ovaj broj, ukazuje da od nasilja nisu zaštićeni ni najmlađi. Devojčice su najčešće mete nasilja, od petoro dece koja su seksualno zlostavljana četvoro su ženskog pola. 

Svaka četvrta osoba u Kragujevcu doživela je pretnje teškim fizičkim nasiljem, ubistvom ili nanošenjem teških telesnih povreda. Skoro svaka druga žena  doživela je neki oblik psihičkog nasilja u porodici: ponižavanje i omalovažavanje, izolaciju, ekonomsko nasilje, pretnje i zastrašivanje i slično.

Istraživanja pokazuju da je od svih žena u Kragujevcu, koje su ikada bile u partnerskim odnosima 23 odsto pretrpelo fizičko, a šest odsto seksualno nasilje. Ukazuje se da je porodično nasilje veoma izraženo, a da nasilno ponašanje dramatično utiče na mentalno i fizičko zdravlje žena, a time i na dobrobit porodice u celini.

Ako ste pretrpeli ili ste izloženi bilo kom obliku nasilja u porodici, možete se obratiti direktno policiji, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, javnom tužilaštvu, sudu, sudiji za prekršaje, i specijalizovanim nevladinim organizacijama koje pružaju usluge zaštite ženama koje su preživele nasilje.