Prva međunarodna škola kreativne ekonomije u Kragujevcu - iKragujevac


Vesti

Kragujevac je danas bio domaćin ''Letnje škole kreativne ekonomije'', koju organizuje Fondacija grupe za kreativnu ekonomiju u saradnji sa Školom za dizajn Univerziteta u Pensilvaniji i Zavodom za zaštitu spomenika kulture, uz podršku ambasade SAD u Srbiji.

U prostoru Stare skupštine održana je radionica koja je okupila 18 polaznika škole iz SAD i Srbije koji su se bavili pitanjem prenamene Vojno tehničkog zavoda i industrijskog nasleđa za potrebe grada, obrazovanja i kulture. Goste i učesnike letnje škole pozdravio je predsednik Skupštine grada Kragujevca.

Gostima iz Beograda i SAD-a smo pokazali industrijsko nasleđe kojim smo ponosni ne samo grad i država, već i čitava Evropa jer ono predstalja i deo evropskog nasleđa i sećanja. Može se reći da je industrijsko nasleđe kolevka srpske savremene države, ali se ne koristi u industrijske svrhe i zato je potrebno iznaći model da bismo ga vratili u funkciju kulture, obrazovanja, ekonomije za potrebe grada. Okupljni stručnjaci sa svojim iskustvom i idejama mogu da nam pomognu u tome a na nama je da obezbedimo sredstva apliciranjem pristupnim fondovima ili fondacijama – rekao je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Marko Grković.

Polaznici škole pored Kragujevca obići će Pančevo, Beograd, Zrenjanin i Kikindu, upoznati se sa rehabilitacionim potencijalima a u delu radionice davati održiva idejna rešenja i predloge za planiranje kreativnog razvoja lokacija.

Ekspert održive rehabilitacije nasleđa Donovan Ripkema istakao je tri aspekta koji Vojno tehnički zavod ima a to su fizička struktura i vrsta različitog nasleđa koji čine jedan kompleksan kontekst i celinu, drugi aspekt je mesto koje govori o istoriji razvoja Srbije i povezuje materijalnu i nematerijalnu baštinu, a treći aspekt je to što kompleks nudi mnogo potencijala za povezivanje kreativnih industrija i nasleđa. Takav odnos je jedinstven u svetu i trebalo bi raditi na produbljivanju i boljoj kontekstualizaciji ove veze, istakao je Ripkema i predložio da spomenike kulture, a naročito zgrade sa takvom vrednošću ne treba tretirati kao muzeje. O rehabilitacionom potencijalu treba razmišljati kroz povezivanje kreativnih industrija, umetnika pa i samih fakulteta i mladih ljudi.

Vojno tehnički zavod kao značajan projekat Zavoda za zaštitu spomenika kulture biće predmet za davanje održivih rešenja za upotrebu u smislu predloga i idejnih rešenja za pretvaranje celine u Art inkubator i novo mesto koncentracije umetnika i kreativnih preduzetnika. Ovaj objekat se od 2012. godine nalazi na prioritetnoj listi u okviru Ljubljanskog procesa koji je završen krajem 2014. godine i od tada kragujevački Zavod radi na pripremi dokumentacije za njegovu zaštitu i održivu upotrebu. 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu