IZAĐITE NA IZBORE! Zašto je važno da izađete na glasanje 24. aprila?!

Za sedam dana građane Srbije očekuju 11. po redu demokratski parlamentarni izbori, na kojima će učestvovati 20 izbornih lista i više od 50 političkih stranaka koje se bore za 250 poslaničkih mandata.

Izlazak građana na birališta jedini način da utiču na političke odluke i opredele se za politiku u koju veruju.
Kulturolog Ratko Božović smatra da ako u Srbiji ima građana, oni će izaći na izbore jer je to primereno građanskoj svesti.
- Ako politika određuje kako živimo i kako ne bismo smeli da živimo, onda treba glasati, učiniti makar toliko. Ako se politika tiče svih vas, onda je prirodna odgovornost građana da učestvuje na izborima. Bez veze je da neko odozgo određuje sudbinu građana. Izlazak na birališta je jedina forma uticaja građana na ono što se dešava na političkom polju - navodi Božović.
Božović smatra da nema opravdanja za one koji tvrde da nemaju za koga da glasaju na nedeljnim izborima.
Da građani uvek treba da iskoriste svoje biračko pravo smatra i Srđan Bogosavljević, direktor “Ipsos stratedžik marketinga”. On navodi da je to prilika da birači ocene kako su radili političari.
- Građani u Srbiji se ne opredeljuju za stranke, već za lidere u koje imaju ili nemaju poverenje. Izlaskom na birališta treba da ih kazne ili nagrade.
Mi najčešće naknadno kažnjavamo one koje su loše radili i ređe pravimo dobar izbor. Visina izlaznosti na izborima je odraz aktivizma građana, a što je više paralelnih izbora, to je veća izlaznost - ocenjuje Bogosavljević.
Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka kaže da je važno da građani glasaju i tako odlučuju o svojoj sudbini, a ne da to čine drugi umesto njih.
- Time čine za sebe sitnu stvar - mogu da budu mirni pred sobom da su glasali za optimalnu opciju ili manje zlo. Neće moći da kažu da je neko drugi odlučivao u njihovo ime. Tako pokazuju i proaktivan stav. Uostalom, društva u kojima je izlaznost veća su aktivnija i naprednija - zaključuje Cvetićanin.
Najveća izlaznost u Srbiji, očekivano, bila je na prvim višestranačkim izborima 23. decembra 1990. godine, kada je glasalo više od pet miliona ljudi.
Tokom devedesetih redovno je izlazilo više od četiri miliona građana, dok je taj broj znatno opao nakon oktobarskih promena 2000.