Vesti

Dragomir Stojković iz Kragujevca bio je ekonomista, direktor u preduzeću, vlasnik kafane, nastavnik, a onda je sa 43 godine postao pekar, zapravo vajar u testu.

Dragomir je majstor za slavske kolače i ostale obredne hlebove. Tek početkom pete decenije svog života otkrio je za šta je rođen i dokazao da nikada nije kasno da čovek pronađe posao koji ga usrećuje.

Kao da nije dosta što je jedan muškarac od pravljenja slavskog kolača napravio umetnost, Dragomir je takođe riznica znanja o obrednim hlebovima.

- Samo mi je žao što na početku radnog veka nisam otkrio ovaj zanat, ništa sa više zadovoljstva nisam radio - kaže pekar.

Nakon karijere direktorovanja u privatnoj trgovačkoj firmi u Kragujevcu, pa karijere privrednika ugostitelja, Dragomir je ratne 1999. ostao bez posla i stigao u pekaru, da peče hleb i čisti plehove. Onda je počeo da pomaže pekarima, a kroz godinu dana već je vodio posao.

- Jednom glavni pekar nije uradio naručeni slavski kolač i gazdarica Mica reče meni da to uradim. Kad gotov kolač izvadih iz pećnice, a on ispucao tokom pečenja. Počnem da ga ukrašavam da bih spasio stvar. Gazdarica Mica, da mi digne moral, reče- odlično si to uradio. Ja ponosan, presrećan. Kasnije sam gazdaricu gledao kako sprema slavski kolač za sebe i zauvek se opredelio za ovu vrstu pekarske delatnosti - kaže Stojković.

On jeste učio da mesi od pekara, ali je o obrednim hlebovima naučio od sveštenika i čitajući štivo na tu temu- šta ovi hlebovi znače, za koje se prilike spremaju, šta od ukrasa treba da imaju i šta koji ukras znači.

- Na slavskom kolaču sve mora da ima svoje mesto, obavezni su krst i pet pečata, i tek kada se to postavi dodaju se ukrasi. A ukrasi, to su simboli onoga što želite od svog sveca zaštitnika. Grožđe i vinova loza na pogači znače želju da se nastavi loza i dobiju deca. Takođe, svako želi novac u kući, da bi decu mogao da izdržava, a simbol novca je žito jer od jednog zasađenog zrna dobijete mnogo više.

Žito značu umnožavanje materijalnog bogatstva. Cvetovi predstavljaju mladost, lepotu, zdravlje. Bira se cvet jabuke, breskve, šljive, jer se uvek oko kuće sadi plodno drvo, ne četinari. I na kraju imate i pticu, goluba, koji predstavlja Duh Sveti. Ukrasi nisu samo zarad lepote, oni imaju dubok smisao - razjašnjava Stojković.

Dragomir ukrase pravi nezavisno od pogače i naknadno ih brašnom "lepi" na nju. Ukrase izrađuje od četiri vrste brašna. Tonira ih pomoću temperature, pažljivo ih pekući dok ne dobiju željenu boju, ili pomoću koncentrata kafe, uvek bez veštačkih boja. I to je samo uvod u majstoriju Dragomira Stojkovića koji sve radi ručno i ne koristi kalupe.

Tanki listići ne smeju se peći, odnosno sušiti, na temperaturi višoj od 100 stepeni jer tada narastu i budu kao jastučići.

- Kada je u pitanju grožđe, najpre se radi ručno svaka kuglica, a njega ne možete da pečete na 100 stepeni jer se onda neće spojiti kuglice. Neverovatna je stvar da na 200 stepeni svaka kuglica pukne i zalepi se za sledeću koja je iznad nje i tako dobijete grozd. Kada je u pitanju klas pšenice, svako zrno makazicama seckam od testa. A testo za goluba mora da bude elastično jer u suprotnom dobijete vrapca - priča Dragomir dodajući da je modeliranje u testu vrlo komplikovano.

- Ono što je zapravo najteže je zadržati testo u obliku koji želite i takvog ga onda ispeći, odnosno sušiti. A zatim, zna se temperatura na kojoj se koji ukras od kog brašna suši, vreme za koje se suš - pojašnjava pekar vajar.

Ovaj čovek kaže da i nakon 17 godina u poslu, i danas živi za trenutak kada će domaćica doći po svoj kolač i sa vrata ushićeno povikati- jao bože kako je lepo. A zbog lepote slavskog kolača, te onih za mladu, za kuma i ostale obredne, ovaj Kragujevčanin je spreman da utroši čitave sate. Pogača za mladu, ukrašena kako to Dragomir radi, ne može biti urađena za manje od šest sati, skoro čitav nečiji radni dan.

Pekar umetnik nagrađivan je desetak puta za svoja dela samo do 2008. godine. Posle je prestao da broji.

(Telegraf, M.R.)

 

Slika govori više od hiljadu reči
Pratite iKragujevac na Instagramu