Da se znanje uvek isplati i da je izreka „ako ne znaš, pitaj onog ko zna“ tačna, pokazao je primer braće Gvozdenović, Zorana i Borisa, koji su se okušali u poljoprivredi, iako s njom do prošle godine nisu imali dodirne tačke. Kupili zemlju, zasadili borovnicu i sav rod prodali za izvoz, za Holandiju.
- Pre godinu dana smo kupili hektar zemlje između Topole i Kragujevca. Rešili smo da zasadimo borovnice, koje se ovde retko gaje. Formirali smo voćnjak po sistemu hidroponije. To je sađenje u plastične vreće koje se nalaze na njivi… Poloprivreda se menja, mora stalno da se uči. U ovom našem sistemu gajenja, biljka nema nikakvog dodira sa zemljom jer je zasađena u vreće od 22 litra koje u sebi imaju sve što je potrebno za njihov razvoj, i treset i pregorelu piljevinu – priča Boris Gvozdenović.
Svaka od vreća se kontroliše, kako bi uslovi za gajenje borovnice bili najpovoljniji. Do svake vreće stiže i navodnjavanje, sistemom kap po kap, a sa vodom stiže i prihrana koja je bitna za razvoj biljaka. Na svom početku, u prvoj godini ova dva brata iz Kragujevca uspela su da odgaje biljke i proizvedu borovnice, iako su ih zasadili u obične plastične vreće, koje su kupili u poljoprivrednoj apoteci… Razlog je jednostavan, za specijalne saksije nisu imali dovoljno novca.
Za hektar borovnica, računajući sadnice, navodnjavanje, zaštitu i opremu, mora da se uloži oko 60.000 evra.
- Zarada se od zasada očekuje, ako imate strpljenja i radite ozbiljno, tek nakon dve do tri godine. Po žbunu se u drugoj godini vegetacije bere 800 grama borovnica. Naredne godine planiramo da to bude i do 2,5 kilograma. Trenutna cena za kilogram borovnice koja se izvozi za Holandiju je 5,45 evra po kilogramu. Prvi naš rod je u EU izvezen po GAP standardu, bez koje nema prodaje na njihovom tržištu – kaže Boris Gvozdenović.
Prema standardima koje propisuje strogo tržište EU, borovnica mora da bude zrela i da njen plod bude u promeru od 14 milimetara. Uz to, potrebna je dokumentacija o vrstama preparata koji su korišćeni za vreme vegetacije i berbe. Uz sve to, meri se i slatkoća ploda, a proverava i način berbe i pakovanje.
Sadašnji planovi braće Gvozdenović su da od novca koji zarade na njivi prošire zasade, ali i da kupe mehanizaciju. Kažu da je sve više ljudi koji žele da se okušaju u proizvodnji ove kulture. Tržište postoji, a Šumadija ima idealne uslove za njen uzgoj.
Izvor: Srbija danas
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
