Kragujevački inženjer i lekar su svojim umećem ZADIVILI SVET! (FOTO)

Sve je počelo 2009. godine, kada se dr Milisavljević našao u skoro bezizlaznoj situaciji. Pacijentu Miliji B. (54) je zbog tumora morala da bude odstranjena grudna kost. Doktoru je sinula ideja. Obratio se inženjeru.

– Sa profesorom Grujovićem sam komšija i prijatelj i znao sam čime se bavi, te da je fakultet dobio jedan od najsavremenijih 3D štampača. I on je inovator i odmah je pristao da nađemo rešenje. Na osnovu snimka pacijentove grudne kosti koju je zahvatio tumor, profesor Grujović je napravio na kompjuteru 3D model grudne kosti.

– Onda je odštampao kost, prema njoj napravio kalup, a mi u Kliničkom centru u taj kalup izlili smo medicinski cement i dobili kost istu kao onu koju smo izvadili – pojašnjava dr Milisavljević.

Stanje pacijenta praćeno je u godinama koje slede i veštačka grudna kost besprekorno se “uklopila”.

A onda je nedavno teška bolest još jednog pacijenta stručnjake naterala da krenu korak napred. Rak je zahvatio rebro pacijentkinje Jonke M. (66). Dr Milisavljević snimak obolelog rebra šalje inženjeru Grujoviću.

– Tako nešto u svetu do sada nije rađeno, pa nismo mogli da koristimo tuđa iskustva. Najpre smo na računaru uradili trodimenzionalnu sliku originalnog rebra, po meri pacijentkinje, a onda pustili u rad 3D štampač koji je napravio kalup.

– Rebro je komplikovano jer ne može da se napravi samo od medicinskog cementa. To je vitka, elastična struktura, koja mora da trpi opterećenja i savijanja. Zato smo osmislili da od titanijumske žice napravimo armaturu, koja se nalazi unutra i sprečava da rebro pukne. Jedan deo je vezan za kičmeni stub transpedikularnim šrafom, a drugi za zdravu kost – objašnjava profesor Grujović.

Upitan kako uopšte funkcioniše 3D štampač, profesor pokazuje svoje sposobnosti da objasni studentima složene stvari. Kaže – slično kao kada se pravi kolač.

– Kada pravite tortu, slažete slojeve – kore, kremovi, glazura. Viši nivo je pravljenje ukrasa za tu tortu, kada špricem pozicionirate određene količine materijala praveći ukrase. Sada zamislite da umesto ruke poslastičara to radi mašina. Ona je samo preciznija (preciznost ovih mašina se svodi na desete delove milimetra) u pokretanju tog šprica i pozicioniranju materijala, slaže slojeve i na taj način pravi oblike koje ste vi već nacrtali na računaru – jasan je prof. dr Grujović.

Do sada su na Fakultetu inženjerskih nauka rađeni samo kalupi, a kosti su potom izlivane u KC Kragujevac jer postoje pravila da medicinski materijal od koga su kosti izlivene ne sme da napusti medicinsku ustanovu.

Hirurg prof. dr Slobodan Milisavljević kaže da postoji veliko interesovanje za ovu metodu, te da dobija mnogo poziva od stručnjaka iz branše, ali i od pacijenata iz celog sveta. On kaže da je prednost metode što se rebra prave od materijala koji je dozvoljen u medicinskoj praksi, koji nije skup, a kosti mogu brzo da se naprave.

– Postoje implantati koje su od titanijuma radili Australijanci, ali reč je o uniformnim implantatima, koji ne zadovoljavaju potrebe svakog pacijenta ponaosob. Ovo je prva metoda gde praktično ono što odstranite zamenite istim, odstranite rebro i zamenite ga istim, samo od veštačkog materijala – kaže dr Milisavljević.

Reč je o metodi sa velikom perspektivom za dalje istraživanje. Planovi su da umesto veštačkih rebara lekari ugrađuju ljudska rebra. Tim inženjera, profesora Grujovića, može da napravi i implantate od biorazgradivih materijala.

- Tako da ćemo u jednom trenutku, kada se steknu medicinski, pravni i etički uslovi, umesto veštačkih rebara u taj biorazgradivi materijal implantirati pacijentove matične ćelije i dobiti praktično ljudske kosti – objašnjava kragujevački grudni hirurg.

Metoda dvojice naučnika koji su pokazali šta se desi kada sarađuju stručnjaci sa dva fakulteta, iz dve naučne oblasti, daleko je šire primenjiva. Igrom slučaja se desila u grudnoj hirurgiji. Još više može biti primenjivana u ortopediji, plastičnoj hirurgiji, neurohirurgiji – kod defekata lobanje, kod tumora dugih i kratkih kostiju.

Uz jednu dobro obučenu ekipu i opremljeno vozilo moguće je da se veštačkim kostima, koje su pacijentima hitno potrebne, obezbede svi klinički centri u Srbiji. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, potrebno je pet sati da se od momenta snimanja dobije sterilisana veštačka kost, urađena po meri pacijenta, spremna za ugradnju.

(Telegraf, Marija Raca)