Kragujevčanin tražio od popa da ga RASKRSTI!

Dejan potiče iz veoma religiozne porodice, gde se oduvek postilo svake srede, svakog petka, svakog posta ili manje bitnog praznika. Nije se psovalo, nikada se nikome nije nanelo nikakvo zlo, čak ni pomislilo. Prosto, jedna savršena porodica . A onda se ujak zbog privatnih problema ubio. Razneo je sebe kašikarom.

"Te godine je završeno renoviranje i podizanje crkve u Desimirovcu koju je podigao između ostalih upravo on, bez dinara naknade. Radio je to iz ljubavi prema veri, čak je i delom finansirao podizanje iste. Podigao je mnogo kuća u tom kragujevačkom selu, i, prosto, svi su ga voleli.

Morate razumeti: za moju babu i dedu je bilo nedopustivo da on „na onaj svet“ ode bez pevanja popa. Tako da su se dogovorili. Trebalo je samo okrenuti glavu u drugu stranu i popu gurnuti 1.000 maraka za taj čin. Bilo je pevanja, iako se to kosilo sa svim crkvenim kanonima. Kasnije, kad su neki meštani kritikovali istog popa za rušenje crkvenih kanona, on se branio da je dobio dozvolu nekog višeg popa jer je moj ujak bio dobar čovek, ktitor i u svakom smislu reči je zaslužio to pevanje. Isti pop se nekoliko godina kasnije udavio u septičkoj jami istog crkvenog dvorišta.

Bio sam dete, ali sam odmah napustio crkveni hor. Da, dobro ste čuli. Pevao sam u crkvenom horu. Šta zna dete šta je religija. Ono prati roditelje. Ono što ga oni nauče uzima zdravo za gotovo i tu nema nekog prostora za oblikovanje svesti. Osim ako se ne desi ovako nešto. Voleo bih da se to nije desilo, čak i po cenu da i dalje sve posmatram "širom zatvorenih očiju", ali nije. Desilo se, i ja sam počeo da preispitujem stvari oko sebe.

Generalno, nemam ništa protiv religije. Kada bi se svi ljudi ponašali po crkvenim kanonima, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto. Danas sam zagriženi ateista koji nema mnogo poštovanja prema crkvenim predstavnicima, ali sa druge strane izuzetno ceni svačije pravo izbora. Ne delim ljude ni po veri, ni nacionalnosti, čak ni po inteligenciji. Mogu biti prijatelj svakome ako su njegove namere iskrene i dobre. Smeta mi što se sve u Srbiji raspada po šavovima, osim SPC.

Ogorčen sam mnogo. I ne mislim da u tome ima nešto loše. Zapravo mislim da je to intelektualni imperativ za svaku makar delimično misleću ličnost u našem današnjem društvu, ali ujedno i prvi indikator humanizma i istinske brige za sve ljude i smanjenje njihove patnje, a ne za svešteničku kasu. I zato ne želim da budem deo toga. Jesam kršten kao beba kad nisam ništa ni znao niti se šta pitao. Ali sada sam glasan: Ne želim da se hvalite mojim prisustvom u vašim redovima i da time vama dajem legitimitet. Vi mene ne posedujete. Vi ste jedna neligitimna zaostavština nekih prošlih vremena i pogrešnih odluka. Ja nisam deo vas. Ja sam bolji od vas. Ja verujem u ljude, verujem u sistem koji je bolestan, ali može ozdraviti. Samo se vas treba separatisati. Kada ljudi budu iskreno verovali u same sebe onda će sve ovo biti mnogo lepše i bolje. Ova zemlja će ličiti na ono što želim da moja deca sutra dožive: priliku da živiš u uživaš u šivotu. Bez straha, bez cimanja, samo sa zdravim razumom kao najjačim oružjem koje možeš imati" - zaključuje Dejan Dimitrijević.