Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog prepodobnog Aleksandra.
Rođen je u Aziji, školovan u Carigradu, a po završetku škole posvetio se vojnoj službi i postao oficir. Čitajući Sveto pismo naišao je na reči Spasiteljeve – Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš, podaj siromasima i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.
Ove reči su toliko uticale na njega, da je odmah sve što je imao prodao, podelio i udaljio se u pustinju.
Proveo je sedam godina u pustinji kada je čuo da u njegovoj blizini postoji jedno neznabožačko naselje u kome svi služe demonima – idolima. Zbog svoje velike revnosti Bogu, otišao je u to naselje i zapalio tamošnji idolski hram. Kad su videli šta se dešava, žitelji su pohrlili tamo i našli Aleksandra koji je odmah priznao šta je uradio. Žitelji nisu hteli da ga ubiju nego su ga predali gradskom sudu.
U to vreme gradonačelnik je bio Ravul, koji je, slušajući Božju reč iz Aleksandrovih usta, počeo da se prepire sa njim. Dugo se prepirao sa njim i pretio mu strašnim mukama, ali nakon što je uvideo da je Aleksandar krotke naravi i mudar u odgovorima, nije mu učinio nikakvo zlo. Ipak, tražio je da mu objasni kakvu nadu imaju hrišćani kada, po njegovim rečima, toliko preziru ovozemaljski život. Aleksandar je objasnio da hrišćani ne preziru svoj život, nego se staraju da ga sačuvaju besmrtnim zauvek. Ravul je tražio da čuje i kako izgleda nebesko carstvo gde hrišćani idu posle smrti, ali je i dalje tvrdio da su sve te priče laž.
Dotakli su se i priče o gromovniku Iliji. Ne verujući u njega, Ravul se na to samo nasmejao i rekao Aleksandru da i on prizove gromove kad već sebe naziva Božjim slugom. Rekao je da će tek kad vidi grom koji je Aleksandar prizvao priznati da postoji samo jedan Bog i to hrišćanski. Prisetivši se reči iz jevanđela, da je sve moguće onom koji veruje, duboko verujući počeo je da se moli Bogu. Nedugo posle, grom je udario u trsku i suvo granje i zapalio ih. Ravul se uplašio da i njega ne udari grom pa je povikao – “Vaistinu je velik hrišćanski Bog”!
Želeo je da kaže narodu šta je video, ali mu je Aleksandar zapretio da nikad nikome ne priča o tome šta je video. Tek kad je prepodobni Aleksandar umro, Ravul je, prizivajući Boga za svedoka, podelio svoje znanje sa episkopima i monasima.
Činio je Aleksandar još mnogo drugih bogougodnih dela. Na primer u Antiohiji je, uz episkopovu dozvolu podigao manastir, a kasnije i gostoprimnicu i bolnicu u kojoj je dodirom isceljivao mnoge.
Danas obavezno idite do crkve ukoliko se plašite grmljavine.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
