Devojka iz Kragujevca dobitnica švedskog priznanja Mlada hrabrost

Nagrada „Mlada hrabrost“ je nepolitičko priznanje za akcije moralne hrabrosti mladih ljudi.

Među osmoro nagrađenih su osamnaestogodišnjakinje Marija Brletić iz Beograda i Milica Jovanović iz Kragujevca.

„Marija Brletić od svoje 15 godine ulaže velike napore u organizaciju humanitarnih akcija za decu kojima je potrebno lečenje u inostranstvu ili medicinska nega, a naročito za decu iz osetljivih i diskriminisanih porodica. Ona je obezbedila finansijsku podršku organizovanjem donatorskih događaja“ navedeno je u saopštenju Ambasade.

Milica Jovanović je pokazala saosećajnost i građansku hrabrost u kritičnoj situaciji jer je kao učenica Medicinske škole pomogla osobi povređenoj u udesu, a sada volontira u Kovid-ambulantama.Priznanjem „Mlada hrabrost“ nagrađeno je još šestoro mladih iz Francuske, Španije i Mađarske koji su pokazali izuzetne dokaze moralne hrabrosti i humanosti.

Ovogodišnji dobitnici izabrani su među predlozima javnih i lokalnih organizacija u zemljama koje su učestvovale – Francuska, Srbija, Španija i Mađarska. Ambasade Švedske u te četiri zemlje razmatrale su nominacije, a potom je švedski žiri odabrao osam mladih ljudi koji su svojim hrabrim ponašanjem doprineli humanijem društvu, saopštila je Ambasada.

Prilika da mladi iz Srbije učestvuju u ovoj značajnoj nagradi rezultat je višegodišnje saradnje Ambasade Švedske i Centra C-31 ;za razvoj kulture dečjih prava u promociji aktivne uloge mladih u izgradnji demokratskog društva.

”Žiri je počastvovan što je dobio zadatak da nominuje prve dobitnike nagrade Mlada hrabrost. Standard međunarodnih nominacija je bio impresivno visok i bilo je pravo zadovoljstvo učestvovati u radu žirija”, rekao je fudbaler i član žirija Džiloan Hamad.

Prethodnih godina realizovani su projekti „Cube – svako može da učini promenu“ i „Raul Valenberg – Budi nosilac promene“ u kojima je učestvovalo više od 350 učenika i nastavnika osnovnih i srednjih škola iz šest gradova u Srbiji.

Zbog restrikcija izazvanih pandemijom, dobitnici priznanja pratiće onlajn svečanost u Stokholmu 27. avgusta na Dan Raula Valenberga – Nacionalni dan jednakih prava i građanske hrabrosti i prvi nacionalni dan u Švedskoj koji je ustanovljen u čast i sećanje na jednog građanina.

Dobitnici priznanja delovaće kao „ambasadori Mlade hrabrosti“ i učestvovaće u aktivnostima i seminarima o građanskoj hrabrosti, ljudskim pravima i demokratiji u organizaciji ambasada Švedske u svojim zemljama.

Članovi žirija bili su: pedagog i pisac Vendi Fransis, fudbaler Džiloan Hamad, preduzimačica i osnivačica godišnje gala-večeri koja nagrađuje nastavnike Beata Kul, osnivač organizacije protiv porodičnog nasilja Peter Rung i umetnik Oskar Zia.

Raul Gustaf Valenberg (1912-1947) je bio švedski arhitekta, biznismen, diplomata i humanitarac. Poznat je po tome što je spasao desetine hiljada Jevreja od nemačkih nacista i mađarskih fašista u Mađarskoj gde je, kao specijalni izaslanik Švedske u Budimpešti 1944, izdavao pasoše koji su štitili Jevreje i pružao im utočište u zgradama označenim kao švedska teritorija.

Januara 1945, za vreme sovjetske opsade Budimpešte, Valenberga su privele sojetske smage pod sumnjom da se bavio špijunažom, a potom je nestao. Naknadno je objavljeno da je umro 1947. u zatvoru KGB u Moskvi.

Valenbengu su posthumno dodeljene mnoge počasti, a 1981, američki kongresmen Tom Lantoš, jedan od ljudi koje je Valenberg spasao, podržao je donošenje zakona kojim je Valenberg proglašen počasnim građaninom Sjedinjenih Država, kao tek druga osoba u istoriji koja je dobila tu počast.

Valenberg je i počasni građanin Kanade, Mađarske, Australije i Izraela. Posvećeni su mu mngi spomenici i po njemu su nazvane ;ulice gradova širom sveta.