Veća stopa poreza na imovinu za ubrzani razvoj grada

Teška i politički nepopularna odluka je ekonomske prirode i kako je rekao gradonačelnik Nikola Dašić, ima za cilj ravnomernu raspodelu tereta krize, kao i ubrzani razvoj grada. Nije bitna popularnost, bitno je kuda idemo. Grad Kragujevac mora da bude u rangu najvećih gradova, da sustigne Begrad i Novi Sad koji se ubrzano razvijaju, a tamo je poreska stopa 0,40 posto. Građanima smo u kampanji obećali da ćemo probati da isteramo 19. vek, kazao je Dašić i dodao da u Kragujevcu postoji 1000 neasfaltiranih ulica. Ove godine asfaltirano je preko 100 ulica i mnogo je ljudi, a naročito dece, srećno zbog toga. U 2021. godini, koja nije izborna, planiramo da asfaltiramo još 100 a možda i 150 ulica. LJudi na selu nemaju asfalt i moraju da ga dobiju u razumnom roku. To je jedini iskren razlog za ovu politički nepopularnu odluku. Kragujevac nema vremena da godinama sređuje gradske finansije, moramo da stegnemo kaiš, kao pre sedam godina kada je to od nas tražio tadašnji premijer sada predsednik Republike Srbije. Da bi država stala iza nas i iza naših projekata, očekuje da prikupimo svoje izvorne prihode, a to je porez, sredstva koja se opet kroz investicije vraćaju građanima, poručio je Dašić.

Na sednici je usvojena i odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu, a na osnovu 952 ugovora o prometu nepokretnosti u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine. Usvojena je i odluka o mesnoj samoupravi čiji je cilj unapređenje rada lokalne samouprave i približavanje građanima preko mesnih zajednica. Ideja je da se ožive mesne zajednice, da njihova vrata ne budu zaključana za građane. Kragujevac ima 78 mesnih zajednica, a samo 30 – tak sekretara, što će biti rešeno angažovanjem asistenata sekretara odnosno predsednika Saveta mesne zajednice.

Usvojena je i odluka o manifestacijama, programima i projektima u oblasti kulture od značaja za grad, zatim odluke o lokalnim komunalnim taksama i naknadama za korišćenje javnih površina, kao i program zaštite objekata u okviru prostorne kulturno – istorijske celine „Staro gradsko jezgro“. Odlukom odbornika pristupiće se izradi Strategije socijalne zaštite grada Kragujevca za period 2021 – 2025. godine.

Odbornici su dali saglasnost da skver na kome se nalazi Spomenik nastradalim Srbima i Jevrejima u MZ Bagremar ponese naziv Skver srpsko – jevrejskog prijateljstva“ a na inicijativu Udruženja srpsko – izraelskog prijateljstva „Ahava“. Kragujevac u svemu prvi, danas je prvi grad u Srbiji koji je doneo takvu odluku, kazao je predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović. Prijateljstvo između dva naroda traje vekovima. Sa narodom države Izrael vezuju nas jako prijateljski odnosi. Jevrejska zajednica je u ovom trenutku u Kragujevcu malobrojna. Ali, ono što smo zajedno preživeli u prošlosti obavezuje nas da gradimo zajedničku budućnost i da je razvijamo. Na ovaj način ne samo da odajemo poštu onima koji su stradali u Bagremaru 20. oktobra 1941. godine već smo okrenuti i zagledani u budućnost i saradnju dva naroda, koji zajedno neguju kulturu sećanja, istakao je Petrašinović.

Inače, u Skupštini grada od danas deluje nova odbornička grupa pod nazivom SPAS Kragujevac. Odbornici su takođe potvrdili prestanak mandata Mirku Čikirzu zbog podnete ostavke i mandat dodelili LJiljani Momčilović sa Izborne liste Pokret obnove Kraljevine Srbije.