Krošnja zloćudnog, "gumenog" drveta se raspolutila, a seljani smatraju da im se loše piše, da je to znak neke nesreće, poput nevremena, loše berbe ili čak raskola u Srbiji
Gotovo da nema meštanina rekovačke opštine koji ne zna za ukleto drvo kraj puta Belušić-Rekovac i amanet koji generacijama prenose da ga ni za živu glavu ne pipaju. Priča se da niko ko mu se približio ili još gore, dodirnuo ga, nije dobro prošao. Mašine koje su 70-ih godina tu pravile put same od sebe su pred njim prestale da rade, pa je firma odlučila da drvo zaobiđe.
Tu, na takozvanoj lakat krivini, niko se ne seća otkad, stoji drvo visoko oko tri metra, čiji su gumenasti listovi uvek zeleni, kao da je reč o četinaru, a svake druge godine daje sitan rod žute boje sličan jabuci. Niko se nikada nije usudio da ga proba, a sada se još i više boje, jer se krošnja sama od sebe raspolutila i još više tera strah u kosti.
Od davnina među običnim svetom postoji uverenje da postoje mesta koja treba izbegavati. Da se na tim mestima, pod neobjašnjivim okolnostima dešavaju stvari koji izmiču svakom logičnom objašnjenju. Drvo je u svim svetskim religijama oduvek bilo važan simbol.
Kod starih Slovena oduvek bilo moćan simbol. Povezivalo je podzemni svet sa nebeskim, u njemu je mogla da obitava duša umrlog, ali ono je moglo da bude i mesto gde se sastaju veštice i obitavaju stvorenja zla. U narodnim pesmama često se navodi da u podnožju svetog drveta živi zmaj.
Priče o zlom drvetu često se mešaju sa drugim legendama, koje su povezane sa mitskim prikazama, utvarama i zlim bićima koje nastanjuju ove krajeve.
Dovoljno je da se nekoliko neobjašnjivih događaja poveže, da se nekoliko priča i svedočenja veže uz neko mesto, objekat ili osobu, pa da se to iskonsko verovanje ponovo probudi i postane snažna i uverljiva urbana legenda.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
