Nešto hladnija zima ispod proseka ostavila je posledice po ovogodišnji poljoprivredni rod, tako da je povrće prilično poskupelo, a pšenice je zasejano manje nego u poslednjih 80 godina. Ni ovo proleće nije bilo naročito povoljno, pa stručnjaci najavljuju veće cene voća i povrća, ali ne toliko velike, jer džep potrošača to ne bi podneo.
U Srbiji je zabeležen rast cena povrća i čvrstih goriva iznad sezonski uobičajnog.
– Prema podacima RHMZ, januar ove godine bio je najhladniji u prethodnih 30. Takvi uslovi su bili krajnje nepovoljni za domaću ponudu povrća. Pošto su bili slični vremenski uslovi i u većem delu Evrope, to je istovremeno ograničavalo mogućnost uvoza. O tome u kojoj meri se hladno vreme odrazilo na tržište voža i povrća u januaru i februaru govore i raspoloživi podaci Evrostata – kumulativan rast cena ovih proizvoda zabeležen je u svim evropskim zemljama, a posebno u centralnoj i delu južne Evrope. Uticaj vrmena evidentan je i na tržištu čvrstih goriva – objasnili su u NBS-u.
Zima je ostavila traga na pšenici koja je sa zakašnjenjem zasejana, a malo je uticala i na voće. Takođe, dodatno je loše što mi sejemo seme sa tavana, koje je lošijeg kvaliteta i daje manji rod. Inače, ove sezone je pšenice posejano najmanje u 80 godina, te je pod pšenicom oko 350.000 do 500.000 hektara, a ranije je bilo oko 600.000. Biće dovoljno za naše tržište, a za izvoz pitanje je. Ni ovo proleće nije bilo povoljno. Čim je manji rod, rastu cene – rekao je Branislav Gulan, član odbora za selo SANU.
Očekuje se da su na rast cena voća i povrća od oko 20 do 30 odsto uticali vremenski uslovi.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
