Ovo je sudbina kragujevačkog drekavca koji je tri meseca ledio krv u žilama – da li se iza drekavca krio švaler ili lopov, ali proleća 2015. godine kuće u kraju su kamenovane, nešto je noćima zavijalo kao mačke u parenju, glave i noge zaklanih kokošaka osvitale su na krstu.
O prolećnim noćima te 2015. godine, u kragujevačkom naselju Korićani, u Ulici Drenovački put, niko danas ne želi da priča.
Jezivi urlici, spodoba u crnom koja “leti” preko njiva, vatre pred kućama, kokošije glave na krstu- deo su sećanja žitelja ovog kraja. Pre dve godine naselje je pohodio drekavac, mnogi su bili sigurni.
Malobrojni su tvrdili da je ipak u pitanju šaljivdžija sa bolesnim smislom za humor, što ipak nije umanjilo nelagodu i strah.
Dve godine kasnije niko neće da priča o tome. Jedni uplašeno odmahuju i odlaze “jer se đavo ne uzima u usta”, drugi šapnu koju reč, treći se nasmeju. A pitanje je – šta se desilo sa drekavcem.
– Desila se švaleracija! Tako sam ja bar čula. Kažu ljudi da je švalera umalo uhvatila svekrva ove mlade što je švrljala, bojažljiva i lakoverna žena. On malo urlikao bežeći preko bašte, pa posle palio vatre i lupao joj noću na prozor. Baba nije više izvirivala u gluvo doba. Posle jedno tri meseca mladici se vratio muž, a drekavac nestao – svedoči žena koja kaže da ne bi “u novine” jer je drekavac u punoj snazi.
A tog proleća 2015. godine kuće u kraju su kamenovane, nešto je noćima zavijalo kao mačke u parenju, glave i noge zaklanih kokošaka osvitale su na krstu zakačenom na komšijsku ogradu. U dvorištima su eksplodirala neznana pirotehnička sredstva, a domaćini su pred kućama nalazili vatre koje nisu zapalili.
Policija je obaveštena, te su patrole često obilazile naselje. Stanari okolnih ulica organizovali su dežurstva da bi vijali drekavca. A od njega, ni traga.
Napadi su počinjali posle osam uveče na Drenovačkom putu, u Lipničkoj i Ulici Miodraga Petrovića. Meštani kažu da je sve počelo 14. januara 2015, nakon Svetog Vasilija.
– Lupa na vrata, a kada ljudi izađu nema nikoga. Milki Mališinoj buknula je vatra u dvorištu, ona izađe, nikog napolju. Ljudi to čudo nisu videli, samo se vidi senka čoveka. Ja ne verujem da je to čovek. Živ čovek ne bi mogao da nestane za sekund. U tri koraka celu njivu pređe. Komšinica, mlada žena sa detetom i njena stara baka, noću su kraj vrata držale sekiru, da bi se branile ako im spodoba nagrne – svedočila je Ljubinka Krstić u vreme napada drekavca.
Dve godine kasnije, u naselju se drekavac pomene malo kada. Nestao je kao što je i stigao, posle jedno tri meseca.
- Ako ga vidite, samo izbegavajte da ga gledate u oči. Pravite buku, ali nikako na njega svetlo ili vatru. Mislim da je nama prišlo jer je vatra bila jaka te noći kad se pojavilo – kaže čiča Code.
Mlađi se smeškaju na pomen drekavca, neće da se slikaju jer kažu da imaju proverenu informaciju o tome šta se zbilo sa drekavcem.
- Ovi stariji uplašeni i brate nepismeni. Nije to nikakav drekavac, nego grupa lopova. Plašili su narod da niko noćom ne bi smeo da izlazi i da bi oni mogli da “operišu”. Jedan od drekavaca je u zatvoru – nasmeja se grohotom vođa ekipe i grupa mladih ode niz Drenovački put.
Već bar godinu i po dana kroz naselje se pronosi slična priča, ali nju niko ni za lek nije hteo da ispriča. Trač je da su oni što su drekavca vijali jedno veče rešili da ga sačekaju odeveni u crno i sa “fantomkama” na glavama. Uhvatili su drekavca i prebili ga. Sutradan je komšija iz kraja bio modar po celom telu. Od tog dana drekavca niko nije video.
Kragujevačka policija nikada se, naravno, nije oglasila po pitanju drekavca. Hapšenja zbog krađa je bilo, a da li je neki od lopova bio i onostrano biće, drekavac, teško je saznati.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
