Mesec zločina, genocida i terora u Kragujevcu

Izložbu dokumentarne građe prati opis događaja tokom 31 dana oktobra 1941. godine, kada je okupaciona i kvislinška vlast, vršila masovna ubijanja na brojim lokacijama u Srbiji. Prvi talas zločina nad Jevrejima, Srbima i Romima širom zemlje, vodio je ka drugoj fazi Holokausta - sistemskom ubijanju preostalih Jevreja zatočenih u logorima "Staro sajmište".
Tada se završava period eliminacije streljanjem i počinje faza likvidacije u logorima koja se poklapa sa nemačkom kontraofanzivom u Srbiji i borbama koje se paralelno vode. Otpor okupatoru prate i masovne odmazde prema pobunjenicima i eliminacije logoraša u Beogradu. Upravo u tom periodu formira se ideološki pečat i ‘kulturni potpis’ vlade Milana Nedića. Ovih nekoliko događaja koje dokumentujemo izložbom, zapravo čini suštinu odnosa koji dovode do pune razmere Holokausta u Srbiji", objašnjava koautor izložbe Nikola Radić Lucati.
U periodu u kom se dešavaju nastrašniji zločini nad Jevrejima, Romima i Srbima, običan svet je pokušavao da izbegne nevolje i na neki način preživi, odlučujući se "da ne vidi" užase koji su se dešavali njihovim komšijama i prijateljima. tvaranje privida normalnog života u Srbiji bilo je deo politike kvislinške vlade.

"Izložba pokazuje na koji način dolazi do eskalacije zločina u društvu koje je, u tom momentu, neka vrsta sugorata stvarnosti, za razliku od društava koja nisu pod uticajem rata. Takva društva imaju svoja pravila u kojima se odvija svakodnevni život sa jedne strane, a sa druge se dešavaju strašni zločini. General Franc Beme radio je na tome da se ustanički pokret u Srbiji umiri. To je iskorišćeno da se svi koji su, u tom sistemu nepodobni, eliminišu. Najpre počinje njihova izolacija, da bi kasnije čitav sistem bio završen formiranjem logora i korišćenjem najjezivijih metoda likvidacije", objašnjava Marko Terzić kustost Muzeja "21. oktobar" u Kragujevcu.

Ovaj memorijalni kompleks čuva uspomenu na žrtve nacističke odmazde iz oktobra 1941. godine kada je, za samo nekoliko dana, okupaciona vojska likvidirala nekoliko hiljada Kragujevčana, radnika, učenika i seljaka. Uoči 21. oktobra, kada se u Kragujevcu dogodio najmasovniji zločin u u Drugom svetkom ratu, nacisti su u naselju Bagremar, 19. oktobra, u znak odmazde, streljali 37 Jevreja.
Oktobarski događaji 1941. predstavljaju ogledalo celokupnog ratnog perioda u Srbiji: antifašistička borba dovodi do stvaranja prve oslobođene teritorije u Evropi, kvislinška vlada Milana Nedića pokušava da dobije legitimitet u narodu, dok sa druge strane normalizuje nacističku ideologiju, Romi postaju nove žrtve rasne ideologije, snage Ravnogorskog pokreta sarađuju sa nacistima. Odmazde okupatora nad civilima postaju masovniji i brutalniji, navode autori izložbe.

„Kroz svaki dan oktobra prikazali smo po trideset dokumenata, članaka i fotografija na osnovu kojih se može formirati mišljenje o okolnostima u kojima se, sa jedne stane odvija svakodnevni život, a sa druge, najstrašniji zločini. Nije nam bila namera da se bavimo celim ratom, već samo jednim mesecom koji je odredio karatker rata i okupacije", dodaje Lucati.

Izložba ima formu dnevnika i želi da poveže Holokaust sa svakodnevnim životom i ukaže da je masovno eliminisanje Jevreja bilo samo jedna od pojava u okviru "normalnog" političkog, ekonomskog, društvenog i ličnog postojanja. Nestajanje jevrejskog stanovništva, najpre iz javnog života kroz primenu antisemitskog zakonodavstva, a potom i fizički, kroz razne tehnike ubijanja, nije suštinski poremetio život većine drugih, i u Srbiji, i u ostalim delovima Evrope.

Jedan od zadataka vlade Milana Nedića bio je da uguši partizanski ustanak i omogući okupatoru da sprovodi svoju politiku u skladu sa svojim interesima kao što su bili eksploatacija prirodnih resursa i radne snage, obezbeđivanje direktne drumeske veze ka Egejskom moru, stvaranje novog političkog- duštvenog poretka i rešavanje "jevrejskog pitanja". Milan Nedić je srpsku žandarmeriju uputio u borbu protiv ustanika zajedno sa formacijama drugih kolaboracionista i nemačkim snagama.

"Nacisti su postupak eliminacije protvnika sporvodili prema svojim planovima, ali je istovremeno u društvu isplivao jedan novi sloj ljudi koji je jedva dočekao da se to dogodi. Koreni te podrške nacistima su mnogo dublji od globalne politike eliminacije nepodobnih. Oni su često bili lične prirode. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji bilo i onih kojima su nacističke ideje bile prihvatljive. Ideologiju nacizma neki su koristili kako bi se dokopali moći i uticaja u novoustanovljenom sistemu, da bi se osvetili onima koji su im se zamerili pre rata. Svi oni su činili okosnicu sprovođenja te fiktivne normalnosti u Srbiji što je bio i deo državne propagande. To je bio idealan način za podstrekivanje na zločin. Jasan primer toga je kvislinška štampa u Srbiji koja je bila okosnica formiranja javnog stava prema onima koji su bili meta okupacione vlasti, naglašava Marko Terzić."

Jedan od načina za pridobijanje podrške javnosti bilo je i organizovanje takozvanih "kulturnih događaja" koji su nosili snažnu antisemtisku, antiboljševičku, antiromsku i antikomunističku poruku. Vladin odsek za propagandu uz finansijsku podršku nacista, organizovao je 20. oktobra u Beogradu "Antimasonsku izložbu".

"Izložba je planirana za avgust te godine, ali je zbog oružanog otpora okupatoru odlučeno da datum njenog otvaranja bude pomeren. Ona nije bila karakteristična samo za Srbiju, već su nacisti taj vid propagande koristili u celoj Evropi. Zvanično je nije organizovala nemačka okupaciona uprava, već je taj posao poveren kolaboracionistima kako bi pokazali narodu da je podrška nacistima ispravna i time demonstrirali autoritet vlade Milana Nedića. Izložbu je videlo nekoliko hiljada ljudi iz cele Srbije. Njen glavni cilj je bio normalizacija stanja nakon okupacije zemlje i upoznavanje stanovništva za "problemima" koje stvaraju Jevreji, komunisti i pobunjenici", objašnjava Milovan Pisari, koautor izložbe.

Organizaciju "Antimasonske izložbe" zdušno je podržavala i promovisala kvislinška štampa. Za potrebe promocije ovog događaja koje su okupacione vlasti smatrale korisnim za formiranje "ispravnog" i jednog pravog stava prema "jevrejskom" i "komunističkom zlu" državna Pošta štampala je četiri poštanske marke, objavljeno je na destine novinskih tekstova, 200 hiljada brošura, 100 hiljada letaka, devet vrsta dopisnica u više od sto hiljada primeraka, 60 hiljada plakata i napravljeno blizu dve stotine bioskopskih reklama.
Prema nekim procenama, izložbu koja je trajala oko tri meseca, posetilo je blizu osamdeset hiljada ljudi.

"Nacisti su planski organizovali masovne posete izložbi iz drugih krajeva Srbije. Taj vid propagande imao je za cilj da se stanovnicima iz udaljenijih krajeva okupirane Srbije, predstave ‘štetni uticaji jevrejske i komunističke propagande’. Posetioci bi, prema toj zamisli, na najbolji način, utiske iz Beograda prenosili u svojim sredinama", dodaje Pisari.

Autori posebno ukazuju na važnu funkciju koju su za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji, kao i na drugim teritorijama pod nacističkom i fašističkom vlašću, imali logori. Pored onih za ratne zarobljenike postojala je čitava mreža manjih ili većih logora za određene kategorije civilnog stanovništva. U Beogradu su postojali logori na Banjici, Sajmište, Topovske šupe, Milišića ciglana i sabirni logor organizacije TOT.

Izložba "Oktobar 1941", čiji su autori Milovan Pisari i Nikola Radić Lucati, pružila je priču o događajima 1941. godine u Srbiji tokom meseca u kojem je zločin nad nedužnim civilima dostigao najveće razmere. 

(rts)