Položaj LGBT zajednice u Kragujevcu

Vređanje, diskriminacija pri zapošljavanju, nasilje najbližih članova porodice, brutalni napadi, sa tim se i danas suočavaju pripadnici LGBT zajednice u Srbiji. Od 2012. godine na snazi je Zakon o zabrani diskriminacije ali desetak slučajeva koje vodi Komitet pravnika za ljudska prava, tvrde u Jukomu još nema valjan sudski epilog.

"Svako može biti žrtva napada, svačije dete, tako da o tome treba razmišljati kada se krće sa ovom akcijom kako bi se sprovodio Zakon", kaže Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, YUKOM.

"Od 2012. godine u Zakonu imamo obaveznu otežavajuću okolnost za zločin iz mržnje, ali na žalost taj član se ne primenjuje i ono na čemu mi radimo je da konačno dobijemo jednu presudu koja će se pozvati na taj član koji će zločin iz mržnje sankcionisati posebnom otežavajućom okolnošću", ističe Milena Vasić pravna savetnica YUKOM-a.

Ipak, ima i pozitivnih pomaka. U Policijskoj upravi u Kragujevcu pre pet godina uveden je SOS telefon, u mnogo slučajeva sprečeni su sukobi i nasilje.

"Oni su uvek imali mogućnost da dodju kod mene u kancelariju, kao kod osobi od poverenja da mi kažu problem koji imaju, da se obrate meni da probamo to da rešimo na najbrži i najbolji način i za nih i za nas", kaže Ivan Jeremić, inspektor PU Kragujevac za kontakt sa LGBT.

Sve je manje i huškačkog govora javnih ličnosti, i više je tolerancije nego ranije, ocenjuju u Jukomu i Institutu za društvene nauke.

"To govori o jednoj pozitivnoj klimi, da to više nije nešto na šta se dobijaju predizborne popularnosti, da to nije nešto što će ljudi da podržavaju," kaže Zorica Mršević iz Instituta za društvene nauke.

Debata o položaju LGBT populacije u Kragujevcu deo je projekta koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške i Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.