Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti postavio je pitanje da li se u odsustvu Zakona o pravima deteta, zaštita i bezbednost dece na internetu mogu braniti Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija.
U pismu koje je uputio Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Rodoljub Šabić je, povodom najava početka rada "Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu", ukazao da je pomenuta Uredba bez traženja njegovog mišljenja.
On, takođe, postavlja pitanje da li je primereno da se, u vezi sa time, prijave sa elementima krivičnih dela podnose Ministarstvu trgovine, a ne MUP-u ili tužilaštvu.
Poverenik naglašava da ne dovodi u pitanje, već upravo naglašava značaj preduzimanja adekvatnih mera od strane države u svrhu što veće bezbednosti dece na Internetu.
"Međutim, upravo imajući to vidu smatra da je izuzetno važno da se preduzimanju tih mera pristupa maksimalno seriozno i odgovorno, što podrazumeva poštovanje Ustava i zakona, što manje rizika po pravnu sigurnosti i što manje dodatne konfuzije u inače nekonzistentnom postojećem pravnom okviru zaštite podataka o ličnosti", navodi se u pismu.
Poverenik ukazuje da, iako u Uredbi to eksplicitno nije navedeno, aktivnosti "Kontakt centra" nužno podrazumevaju robusnu obradu podataka o ličnosti, posebno u delu koji se tiče zapremanja prijava "putem elektronskog obrasca na veb sajtu", u kojem će se izvesno naći i zdravstveni podaci i podaci o ličnosti dece kao žrtava nasilja, što su po zakonu naročito osetljivi podaci čija je obrada dozvoljena na osnovu pristanka lica u pismenom obliku i formi predviđenoj zakonom.
Istovremeno, međutim, aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne poznaje davanje on-lajn saglasnosti putem konkludentnih radnji, kao eksplicitnog izraza volje (putem izvršne naredbe Ačept, I Agree i sl.) lica koje na ovaj način daje svoje podatke o ličnosti, što je problem na koji je Poverenik godinama ukazivao apelujući na neophodnost hitnog donošenja novog zakona, dodao je Šabić.
Uredbom je Vlada stavila Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u poziciju Rukovaoca podataka (u smislu ŽPL-a) i pod okriljem definisane "međuresorske saradnje" propisala i korisnike tako prikupljenih podataka, iako navedeni Zakon jasno propisuje da korisnik podataka može biti samo neko ko "je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke".
Šabić navodi da Ustav izričito predviđa da se obrada podataka o ličnosti uređuje isključivo zakonom, a ne aktima niže pravne snage, kao i da postoji i odluka Ustavnog suda kojom je potvrđeno da se samo zakonom može uređivati prikupljanje, držanje i korišćenje ličnih podataka.
"Nije s tim u skladu da Vlada preuzima ulogu zakonodavca propisujući Uredbom više ili drugačije nego što to piše u zakonu. Kad to ipak čini, to podrazumeva štetne posledice, kako na planu dodatne pravne nesigurnosti, tako i na planu utroška finansijskih sredstava rezervisanih za implementaciju 'rešenja'", navodi se u pismu.
Podseća se, takođe, da Uredba usvojena a da prethodno, iako je po Poslovniku to obaveza, nije traženo mišljenje Poverenika.
"Da je to mišljenje traženo, Poverenik bi već tada ukazao na niz otvorenih pitanja", dodao je Šabić.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
