Javni sektor rupa bez dna

Neka preduzeća su, u međuvremenu, faktički ugašena, poput „Niskogradnje”, većinu i danas more ogromni dugovi i nenaplativa potraživanja, što je slučaj sa „Vodovodom”, a zaposleni u pojedinim gradskim firmama, recimo u „Urbanizmu”, već dva meseca nisu primili ni dinar.

Uprkos tome, mnogi direktori kragujevačkih javnih i komunalnih preduzeća najavljuju skoru konsolidaciju i brzo hvatanje za „zelenu granu”. Koliko je taj njihov optimizam potkrepljen rezultatima rada i utemeljen u stvarnim poslovnim bilansima, budući da Gradsko veće gotovo svake sedmice daje odobrenje za neki novi kredit.

Poslednji u nizu takvih „amina” je još frišak, a reč je o odluci Gradskog veća da „Vodovodu” odobri bankarsku pozajmicu u iznosu od 170 miliona dinara. Kreditna sredstva će, kako je rečeno, poslužiti za saniranje narušene tekuće likvidnosti. Ovoj odluci Veća prethodio je sumoran izveštaj „Vodovoda” u kojem se navodi da teško naplativa potraživanja koja prevazilazi 1, 3 milijarde dinara „direktno ugrožava funkcionisanje preduzeća” koje Kragujevac snabdeva vodom za piće. Građani duguju oko 700 miliona dinara, a privreda nešto više od 600 miliona.

Pre mesec dana kredit je odobren i „Čistoći”, koja će 35 miliona dinara utrošiti na isplatu radničkih plata i uplatu poreskih dugovanja. Takođe i kredit u iznosu od 93 miliona dinara odobren je „Tržnicama”.

Stvari nisu komplikovane kako izgledaju na prvi pogled, one su još komplikovanije. To se najjasnije vidi u trouglu Grad – „Urbanizam“ – Preduzeće za izgradnju grada „Kragujevac”. Grad duguje 900 miliona dinara svom preduzeću za izgradnju, pa zato ono nije u stanju da izmiri dug od oko 52 miliona dinara prema, takođe gradskom, preduzeću „Urbanizam”. A u izjavi za medije direktor „Urbanizma” Aleksandar Rudnik Milanović naveo je da bi preduzeće na čijem je čelu moglo da se stabilizuje kada bi lokalna uprava pokrenula mehanizam izmirivanja svojih obaveza prema gradskim planerima, koja skupa iznose oko 72 miliona dinara.

Stari krediti iz perioda desetogodišnje vladavine Veroljuba Stevanovića još se vraćaju, a grad je, nedavno, od Evropske banke za obnovu i razvoj zatražio još 10 miliona evra. Spirala novih pozajmica za vraćanje starih kredita ne zaustavlja se lako, niti je to moguće učiniti bez teških posledica po oko 4.000 zaposlenih u javnom sektoru.