KRAGUJEVČANI, OPREZ: Prevaranti najčešće vrebaju kod bolnica i sudova

Šezdesetdvogodišnji Kragujevčanin nedavno je uhapšen pod sumnjom da je zarađivao varajući građane i lažno se predstavljajući kao savetnik u kabinetu srpskog premijera. Kao Miroslav Milenković od jedne žene iz Niša uzeo je 30.000 evra da bi posredovao u sprečavanju navodno politički motivisanog hapšenja. Od drugog čoveka zatražio je i dobio 350.000 dinara, obećavajući mu zaposlenje u Narodnoj banci.

Da bi delovao uverljivo, uhapšeni je prilikom susreta sa žrtvama koristio „sitroen C-5”, crne boje sa zatamnjenim staklima. Na automobil je povremeno stavljao krovno plavo rotaciono svetlo i treptače koje koriste službena vozila. Tokom pojedinih telefonskih razgovora sa oštećenima, ovaj prevarant im je govorio da se u tom trenutku nalazi sa predsednikom vlade.

U MUP-u Srbije za „Politiku” navode da je u ukupnom broju krivičnih dela prevare, mali broj onih sa lažnim predstavljanjem.

Prilikom izvršenja ovog krivičnog dela, najčešće se koristi ime nekog od političara iz resornog ministarstva, a s obzirom na vrstu usluge koju obećava oštećenom. Počinioci su uglavnom višestruki povratnici. Uloge i načine menjaju i prilagođavaju datim situacijama i okolnostima, navode u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Jedan od javnosti poznatijih prevaranata uhapšen je prošle godine. Zahvaljujući svom prezimenu, Budimir Bulatović se deset godina lažno predstavljao kao brat Momira Bulatovića, nekadašnjeg predsednika Crne Gore i SRJ. Mnoge opštine, gradove i firme i to ne samo u Srbiji, već i BiH i Crnoj Gori oštetio je za stotine hiljada evra. Predstavljao se kao koordinator „Evropske ekspertske grupe”, nepostojeće organizacije, pa je na ime navodnih projekata uzimao novac od gradova, opština i firmi. Osim na srodstvo sa bivšim predsednikom, kada bi mu zatrebalo, ovaj prevarant je tvrdio i da je rođak Radeta Bulatovića, nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Modusi izvršenja ovih krivični dela, kako napominju u policiji, veoma su različiti i zavise od ličnih potreba i problema većeg broja građana. Počinioci se predstavljaju kao osobe koje su u mogućnosti da reše određeni problem kao što su izlečenje, zaposlenje, ostvarivanje prava iz oblasti penzionog i socijalnog osiguranja ili nekog drugog prava. Oni posreduju i u rešavanju sudskih postupaka, obećavajući povoljni ishod, a shodno tome, ukazuju u policiji, pronalaze i žrtve krivičnih dela.

Tako je sredovečnom N. V. najbolji prijatelj bio Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije, dok je sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije išao u vojnu školu. Uz pominjanje imena i nekih visokih funkcionera MUP-a Srbije, ovo je kao adute u prilog tome da govori istinu, na saslušanju u policiji nekoliko puta ponovio ovaj prevarant koji je uhapšen 2011. godine. Predstavljao se kao predsednik Nove komunističke partije, koji može da obezbedi poslovne aranžmane sa Gadafijem u Libiji. Govorio je i da preko Fidela Kastra može da nabavi određeni lek sa Kube.

Za „usputne troškove” svojih usluga tražio je od 2.000 do 3.000 evra. „Zaradio” je od 20.000 do 30.000 evra. Svoje žrtve, prevarant je birao na prijemima i koktelima gde su se okupljali ugledni privrednici i biznismeni. Dolazio je skupo i elegantno obučen, u luksuznom automobilu sa vozačem.

U zavisnosti od priče i uloge u kojoj su, prevaranti biraju i mesta izvršenja krivičnih dela. Obično u blizini bolnica i domova zdravlja pronalaze oštećene koji traže pomoć radi izlečenja. Zatim, u blizini sudova nalaze one koji traže pomoć u sudskom postupku i slično, kažu u MUP-u.

Da su imena, naročito popularnih političara i te kako zgodna za prevaru, svedoči i primer uhapšenog lažnog savetnika Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske koji je na ime donacija za RS pre oko pet godina „zaradio” oko 15.000 evra.

Petar C. iz Bijeljine otišao je korak dalje i predstavljao se ni manje ni više nego baš kao Milorad Dodik. Uhapšen je 2009. godine u Novom Sadu. Prevario je nekoliko uspešnih poznatih privrednika, od kojih je uzimao novac za navodno obolelog rođaka. Ovaj prevarant je bivši policajac i zaista likom podseća na predsednika RS.

Te godine uhapšena je, po ko zna koji put višestruka prevarantkinja Radmila Ikić. Skoro da nema uloge u kojoj se nije oprobala. Bila je Ivana Ramić, portparol tada Okružnog suda u Beogradu, zamenik Jovana Prijića, specijalnog tužioca, a pre toga i supruga Radeta Markovića, bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti, zatim supruga Aleksandra Jovanovića, bivšeg upravnika Okružnog zatvora u Beogradu, potom prijateljica Zvezdana Jovanovića osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, prijateljica Aleksandre Ulemek, ali i kuma Mila Đukanovića, koja je nosila Ustavnu povelju da je lično preda Vojislavu Koštunici. Žrtvama prevare obećavala je pomoć u raznim životnim problemima, a kao nadoknadu uzimala je novac i zlato.

Prema krivičnom zakonu, prevaranti mogu da budu kažnjeni novčano i zatvorom do šest meseci pa do čak deset godina zatvora, ukoliko imovinska korist iznosi više od 1,5 miliona dinara.

Izvor: Politika