Osnovna škola više neće trajati osam godina, već devet!

Osnovna škola trebalo bi da traje devet godina, umesto sadašnjih osam godina i deci se ne bi dodavala dodatna godina školovanja, nego bi se sadašnje predškolsko računalo kao prvi razred.

Osnovno obrazovanje bi bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda.

To je pravac u kojem bi mogla da se reformiše osnovna škola, o čemu je u četvrtak raspravljano na tribini Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja.

Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po razreda ili u pet razreda.

Pomenuto je da bi period od 4. razreda do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar Lipkovski ocenio je da to ne bi bila mala promena, nego revolucionarna.

"Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri. Za poslednjih 20 godina do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja", rekao je Lipkovski.

Naveo je i da je nužno da se izdvajanje za nauku sa tri odsto poveća na šest odsto bruto društvenog proizvoda.

Istakao je i da je neophodno uvesti i jednosmenski rad u školama.

Naučni savetnik Instituta "Vinča" Stevan Jokić govorio je kako je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, "generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu", treba drugačija škola.

"Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu. Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče", rekao je Jokić.

On je pomenuo i podatak iz Francuske, gde 25 odsto đaka završi osnovnu školu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu.
Zato je važno, dodao je, da se nastavnici okrenu svoj deci, a ne samo talentima.

Jokić je naveo i da nastavnici često, u nastavi informatike, za izgovor uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument.

O nastavni informatike bez računara, u nižim razredima, govorio je i Filip Marić sa Mamematičkog fakulteta, rekavši da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera.

"Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu", rekao je Jokić.

U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike - važeći normativ za opremanje kabineta za tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.