Ko proganja - goniće ga tužilac!

Neko proganja zbog ljubomore, neko zbog mržnje, neko iz opsesije. Šta god da je razlog, žrtve neće više biti nezaštićene kada u Krivični zakonik Srbije bude uneto novo krivično delo koje će se zvati – proganjanje. Do sada je bilo neophodno da progonitelj preti da bi ga tužilaštvo gonilo za krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Sada više neće biti potrebna pretnja da će žrtva biti napadnuta ili druga osoba bliska njoj. Biće dovoljno da učinilac šalje previše poruka putem SMS-a, imejla ili društvenih mreža ili da uporno poziva žrtvu telefonom, bez obzira na to da li joj nešto govori ili prekida vezu kada se žrtva javi. I sačekivanje ispred kuće ili radnog mesta, uporno praćenje, pa i raspitivanje ili prikupljanje informacija o okolnostima iz privatnog i poslovnog života žrtve – mogu biti osnov za krivičnu prijavu, istragu, optužnicu i suđenje.

Kakva će tačno kazna biti propisana, još nije poznato. Jer, kako saznajemo, još se piše precizan opis ovog novog krivičnog dela, koje će naći svoje mesto u novim izmenama Krivičnog zakonika. Očekuje se da te izmene budu usvojene do kraja ove godine.
Nove zakonske mere, koje treba da pojačaju borbu protiv nasilja u porodici, najavio je ovog leta premijer Aleksandar Vučić, posle zločina u Žitištu i dugim mestima.

Žrtve psihičkog nasilja nemaju načina da traže zaštitu državnih organa, iako i ovaj vid maltretiranja ulazi u opis krivičnog dela nasilja u porodici. Osim toga, žrtve uopšte ne moraju da budu članovi porodice učinioca. Gotovo uvek se boje osvete ako zovu policiju, a na prijavu se teško odlučuju čak i ako postoje pretnje i telesne povrede.

Navodi se da je reč o novijem krivičnom delu, koje je najpre sankcionisano u Americi, pod nazivom „stalking”, koje ima malo šire značenje, a kod nas se prevodi kao proganjanje. Ono je uvedeno zbog nekih poznatih ličnosti, poput glumaca, glumica, muzičkih zvezda, koje su doživljavale velike neprijatnosti „obožavatelja” ili onih koji ih mrze. Poslednjih godina ovo krivično delo ušlo je i u mnoga evropska zakonodavstva, pa postoji na primer i u Nemačkoj.
Međutim, mnogo je životnih situacija kada nema pretnje, ali ima proganjanja. To može biti svaka radnja kojom se kod žrtve izazivaju strepnja i strah, ili se na drugi način teško iritira, pa to postaje oblik psihičkog mučenja, što nekada, spolja posmatrano, i ne deluje uvek tako. Dakle, bitan je i subjektivni osećaj žrtve – da li se ona oseća uplašeno i nespokojno. To se može utvrditi veštačenjem psihologa i iskazima svedoka. U težim slučajevima, proganjanje može dovesti i do bolesti žrtve ili čak do samoubistva.

U praksi imamo dve situacije – kada između žrtve i učinioca postoji neka veza i kada se oni ne poznaju.

Ako je reč o bivšim supružnicima ili ljubavnicima ili je učinilac želeo da poznanstvo preraste u ljubavni odnos ali se to nije dogodilo, onda on teži da povredi žrtvu, a osnovni uzrok proganjanja je neka vrsta osvete. Ako se žrtva i učinilac ne poznaju, onda je žrtva iz nekog razloga postala meta fiksacije progonitelja. Tu je često reč o žrtvi koja je javna ličnost. Može biti televizijska zvezda, glumica, pevač, političar... Progonitelji poznatih ličnosti su nekada i duševno poremećene osobe. Uvek postoji opasnost da to preraste u mnogo teže krivično delo kada se takve osobe „zasite” proganjanja, ili kada žrtva uporno odbija kontakt ili prijavi slučaj policiji. Tada mogu reagovati čak i ubistvom.

Širok je spektar načina na koji neko može biti progonjen. I učinioci i žrtve mogu biti i muškarci i žene. Tužioci će na osnovu dokaza umeti da procene kada je reč o proganjanju, a kada nije. Važno je da progonitelji znaju da njihove žrtve nisu bez zaštite i da mogu biti krivično gonjeni.