NEMA LOGIKE: Porez na oružje se mora ukinuti!

Najveći priliv ostvaren je tokom jula, kada je po ovom osnovu uplaćeno skoro 450 miliona dinara. To je, kako kažu u Ministarstvu finansija, posledica toga što su tokom juna i jula dostavljana rešenja po osnovu ovog poreza, a rok za plaćanje je 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

U Srbiji je, inače, prema podacima MUP-a iz juna ove godine, registrovano 996.501 komada oružja. U tih skoro milion komada oružja ne spadaju samo pištolji i revolveri, već i lovačko i sportsko oružje, kao i neki drugi tipovi oružja.

Civili prosečno godišnje registruju čak 17.000 komada oružja, odnosno prosečno se dnevno registruje 46 komada.

Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu, po svakom komadu oružja.

A evo koliki je porez za različite vrste oružja.

Porez na automatsku pušku iznosi 12.700 dinara, porez na poluautomatsku pušku - 5.090 dinara, porez na oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola – 3.440 dinara, dok je porez na oružje za ličnu bezbednost za koje su izdati oružni list za držanje, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja 17.160 dinara.

Nelegalno oružje

Najpopularnija puška na svetu AK47, poznatija kao „kalašnjikov“, glavni akter poslednjih pucnjava u Srbiji, na crnom tržištu može se kupiti i za 200 evra!

- Na crnom tržištu ima mnogo oružja, tako da se automatske puške mogu kupiti i za 100, a 200 evra je kvalitetnija - kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Zvanične procene MUP-a ukazuju da je u Srbiji registrovano 996.501 oružja. A koliko je nelegalnog nagađa se, a upravo su te cevi najčešće opasnost po bezbednost građana.

Ranijih godina je u Srbiji bilo i 1.2 miliona registrovanih oružja ali se taj broj evidentno smanjuje. Manji broj registrovanih oružja se smanjuje usled restriktivnog zakona o oružju i municiji a i usled poreza na oružje.

- „Kalašnjikov“, „hekler“, „uzi“ su oružja klasičnih kriminalaca. Čak 80 odsto ubistava u Srbiji počinjeno je nelegalnim oružjem.

Legalizacija oružja

MUP Srbije trenutno sprovodi akciju legalizacije i registracije oružja. Do 1. novembra vlasnici oružja mogu cevi i municiju da predaju policijskoj stanici bez dokazivanja porekla i neće odgovarati za neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja.
U prethodnoj akciji, prošle godine, građani su predali 7.543 komada različitog oružja. Među njima je i 15 „zolja“, 287 automatskih pušaka i 32 automatska pištolja „škorpion“. Predato je i 1.107 bombi i eksplozivnih sredstava, a prikupljeno je 158.396 komada municije.

Iskreno verujemo da nijedna legalizacija oružja u Srbiji neće razoružati kriminalce a restriktivnim poreskim zakonima kao i zakonom o oružju i municiji običan građanin će se obeshrabriti da svoje oružje "vrati" u legalne tokove.

Zdravstveni pregled

Svi koji nose i poseduju oružje moraće da idu na preglede kod psihijatra, psihologa i oftalmologa kako bi se utvrdilo da oružje ne predstavlja problem za njih i okolinu.

Pregledi će biti obavezni na svakih pet godina i biće rigorozniji od pregleda za produženje vozačke dozvole. Novim pravilnikom Ministarstva zdravlja na prvom mestu predviđeni su psihijatrijski i psihološki nalazi kako bi se utvrdio eventualni pad praga tolerancije usled čega bi oružje moglo da predstavlja problem za njegovog vlasnika i za okolinu. Poseban akcenat stavljen je na psihološki intervju, kao i na procenu osobina ličnosti, njene emocionalne stabilnosti, senzibiliteta i psihičkog statusa.

Lekarski pregled obuhvatao bi i pregled lekara opšte prakse i neuropsihijatra, a ukoliko lekar proceni, dozvoljeno je raditi i druge lekarke preglede. Obavezna je i laboratorijska analiza krvi, kao i ispitivanje sluha i vida, što bi sve zajedno moglo da košta oko 4.000 dinara.
Pravilnik koji je Ministarstvo zdravlja donelo prošle nedelje predviđa i da građani koji žele oružje moraju dati pisanu saglasnost za obavljanje testa na psihoaktivne supstance. Ako je fizičko lice proglašeno zdravstveno nesposobnim za držanje i nošenje oružja, novi zdravstveni pregled nije moguć pre isteka roka od šest meseci.

Takse za ovu vrstu zdravstvenog pregleda (koji je u principu dobra stvar) se mora smanjiti a rok sa pet godina se mora podići bar na deset godina. 

Samo se u Srbiji plaća porez na lično naoružanje

Ovog poreza nema nigde u svetu. Tržišna vrednost oružja je često manja od poreza, „tetejac“ ne može da se proda ni za 20 evra, a nekome je to vredna uspomena.
Ovaj državni namet se pravda velikim brojem ilegalnih cevi u narodu, ali nikome nije jasno kakve to veze ima. Porez se naplaćuje na legalno oružje, dok sivo tržište radi nesmetano. U Ministarstvu finansija kažu da u ovom trenutku ne razmatraju ukidanje poreza na registrovano oružje za koje je izdato odobrenje.

Država "zarađuje" na porezu na oružje oko 9 miliona evra godišnje a šteta koja se prouzrokuje ovim porezom je mnogostruka, pa se time i korist proporcionalno i smanjuje.