SVAKA ČAST: Kragujevčanin nagrađen za digitalni print solitonskog talasa koji se kreće kroz naš organizam

Put od nauke do umetnosti nije dugačak u viziji kragujevačkog fizičara Dragana Todorovića (60). Traje tek nešto duže od nedelju dana, koliko je njegovom ne baš brzom računaru potrebno da „izbaci” grafički prikaz kretanja jednog solitonskog talasa kroz ljudski organizam. Da ima moćniji računar, digitalni printovi bi, kaže, bili još precizniji i zanimljiviji, mada su i oni na kojima je prikazao „stomilioniti deo metra” već pobudili pažnju umetničke kritike.

U Šapcu je pre nekoliko dana proglašen za laureata 25. izložbe malih formata, koju tradicionalno organizuje tamošnji Kulturni centar. Odlukom žirija, Todorovićev „Soliton” podelio je prvo mesto sa keramo-skulpturom Sonje Petrović Jagić iz Beograda.

– Drago mi je zbog ove nagrade, budući da je njome konačno verifikovan moj desetogodišnji umetnički rad – kaže Todorović, koji je jednu „diferenciranu diferencijalnu jednačinu” prvi put pretočio u umetnički rad još 2006.

Solitonski talasi koji se kreću kroz naš organizam odavno nisu nepoznanica za naučnike. Reč je o svojevrsnim transporterima energije kroz jednodimenzionalne polimerne proteinske lance, objašnjava naš sagovornik docent dr Todorović, koji od 2011. na kragujevačkom Prirodno-matematičkom fakultetu predaje Fiziku čvrstog stanja. Doktorirao je godinu dana ranije, u Novom Sadu, a kvantnom biofizikom koja, između ostalog, proučava i kretanje solitonskih talasa, bavi se još od 1990.

– Solitonski talasi su prirodna pojava, postoje u svim sistemima, na zemlji, u vasioni, u našem organizmu. Njihova osnovna karakteristika jeste da se dugo kreću bez gubitka energije. I cunami je, na primer, solitonski talas. Da nema kopna o koje se razbija, jedan cunami bi u istom, početnom obliku, mogao nekoliko puta da oplovi zemlju. Meni je to postalo još interesantnije kada sam prvi put, u računaru, dobio grafički prikaz njihovog kretanja kroz ljudski organizam. Bio je to svojevrsni šok za mene jer sam iznenada video kako se jedan prirodni zakon, jedna formula pretvara u sliku – seća se Todorović prvog snažnog umetničkog zanosa koji ga nije napustio ni posle deset godina.

Mada koristi boje, Todorović nije slikar. Svoju umetnost naziva jednostavnim imenom – art. Nema, kaže, drugog načina da definiše svoje stvaralaštvo budući da još nije čuo za kolegu naučnika koji numeričke vrednosti i funkcije pretvara u lep vizuelni doživljaj.

– Polazim od jedne diferencijalne jednačine koju dalje diferenciram. Numeričke vrednosti u programskom jeziku „fortranu” dobijaju svoj grafički pandan, koji potom bojim i valerski sređujem u za to namenjenim računarskim programima, najčešće u fotošopu. Dobijenu sliku odštampam, pa zato kažem da nisam slikar. Matematika mi je u čitavom tom procesu samo alat, a ja se, zapravo, bavim nekom vrstom numeričke simulacije prirode. S tim da prikazujem detalje kretanja solitonskih talasa koji su nevidljivi i ljudskim okom i dosad poznatim uređajima i instrumentima – objašnjava naš sagovornik, koji je svoje digitalne printove prvi put predstavio publici u Kovinu, 2013. godine.

Iza Todorovića je danas više od 30 izložbi, samostalnih i grupnih, u zemlji i inostranstvu. Njegove radove videla je i beogradska publika, 2015. u galeriji „Trag”. Fizika mu je, kaže, prva ljubav, ali umetnost mu je, posle dugotrajne borbe sa teškom bolešću, udahnula u život novu stvaralačku energiju, energiju solitonskih talasa.

Izvor: Politika