Parkur nije sport, tu nema pravila, timova, poena. Parkur je veština brzog kretanja po urbanim površinama.
Parkur (parkour) je nastao osamdesetih godina dvadesetog veka, u francuskoj u "uspavanim" gradićima na obodu Pariza. Rodonačelnici ove veštine su David Bel i Jan Hnautra. Prijatelji iz detinjstva, formirali su grupu pod nazivom "Yamakasi" (jak duh).
Parkur podrazumeva "prirodni metod" - ljudsko telo i gradska okolina se zajedno koriste u svrhu fizičkog razvoja. Oni koji se bave parkurom nazivaju se trejserima.
Za njih se misli da su adrenalinski ovisnici, ali iskusni trejseri kažu da nikada sebe ne izlažu rizičnim situacijama već da pokušavaju da "u kontrolisanim okolnostima pronađu limite svojih fizičkih mogućnosti“. Kažu da treniranjem parkura uče kako da se "nose sa rizikom i kako da postanu sigurnije i pouzdanije osobe".
Trejseri napominju da njihovu veštinu ne treba mešati sa slobodnim trčanjem (free running) koje podrazumeva kretnje sa što više akrobatskih elemenata.
Svetsku popularnost parkur može da zahvali i filmovima Lika Besona. Pogledajte scenu iz filma "Yamakasi: Samuraji modernog vremena" iz 2001. godine:
Parkur je svoje poklonike našao i u Srbiji. Prvi trejseri su se pojavili 2003, a do veće popularnosti dolazi od 2007. godine.
Akcenat u parkuru je na fizičkoj aktivnosti koja ne podrazumeva nepromišljeno kretanje na opasnim mestima kao što su visoke zgrade. Treninzi se odvijaju na urbanim površinama, a najčešće je to u parkovima.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
