Potrebno je izbegavati moguća staništa krpelja i što manje kretati se po neuređenim zelenim površinama van staza, dok oni koji imaju dvorišta treba redovno da kose travu kako bi redukovali pojavu ovih napasti.
Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka. Istovremeno, oni su prirodni rezervoari i prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, međi kojima je i lajmska bolest. Ukoliko su zaraženi, infekciju mogu da prenesu na čoveka i to u roku od 24 sata.
Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije. Prema podacima iz istraživanja i praćenja zaraženosti krpelja u Srbiji, procenat zaraženih u poslednjih nekoliko godina je oko 25 odsto. Lekari savetuju da se ovi insketi ne uklanjaju bez stručnog nadzora posebno deci.
Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja sprovodi se najmanje tri meseca. Jer pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja, uz moguću pojavu povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde, može ukazati na lajmsku bolest.
S obzirom da ovi insekti ubadaju na mestima gde je koža najtanja, preponama, pod pazuhom, na vratu posle svakog boravka u prirodi treba pregledati telo, ali i dobro istresti garderobu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
