U Kragujevcu je proteklog vikenda održana berza ptica i sitnih životinja, na kojoj su dominirali petlovi raznih rasa. Kako je berza održana kraj jezera Bubanj, mnogo varošana iz okolnih zgrada probudilo je kukurikanje stotinak petlova, na svaki minut.
Zvezde prodajne izložbe bile su ukrasne koke i petlovi odgajivača iz Zaječara džinovskih dimenzije, kao i patuljaste ukrasne kokoši izlagača iz Kragujevca koje mogu da stanu u čašu od jogurta.
Pedesetak petlova pevalo je par minuta, pratilo ih je stotinak kanarinaca. Bila je tu i zeba koja košta 250 dinara i karpski golub porocenjen na 300 evra. Šepurila se ukrasna živina nešto viša od jogurtske čaše, ali i petlovi visoki 60 centimetara. To je bio razlog što su varošani u čudu slušali petlove i ptice pevačice od osam ujutru u svom komšiluku.
Verovatno je komšijama u ovom kraju najviše prijao dolazak Milana Vasiljevića na berzu. On je poznati kragujevački uzgajivač kanarinaca slavujara. NJegovi ljubimci zavodili su pesmom potencijalne kupce. Svi pernati zavodnici su muškarci.
- Samo mužjak peva. Ženke čuvamo zbog reprodukcije. Kupcima preporučujem da, ako žele pesmu ptica u kući, kupe mužjaka i samo mužjaka. On peva kad je sam, daleko manje kada u kavezu ima i dragu. Tako je i u prirodi, kada ste videli da pevaju ptice u grupi, u jatu? Na grani peva sama ptica! Cene kanarinaca slavujara su od 10 do 100 evra, u zavisnosti da li su obučeni da pevaju ili ne. Oni koji su obučavani uz muziku sa CD-a i dobro obučeni koštaju i po 100 evra. Oni koji pevaju „prirodno”, kako su ih obučili priroda i roditelji, koštaju oko 10 evra, kaže Vasiljević koji ima kanarince u desetak boja, sa neverovatnim prelivima nijansi na leđima.
Mnogo pažnje na ovoj berzi privukle su 12 puta veće ptice, ukrasna živina. Jugomir, Nenad i Saša na berzu u Kragujevcu stigli su iz Zaječara. Oni su uzgajivači ukrasne živine- crvenog italijana, banatskih gološijana, tigraste kokinkine, srebrne brame. Kako laicima imena rasa ove kokoši ništa ne znače, valja reći da su u pitanju petlovi visine i do 60 centimetara. Grdosije su pitome, a osvajaju prelepim perjem.
– Im’o sam strašnog petla, bio je pravi đavo” petlova danas je malo, jer se oni u uzgoju na farmama ubijaju još kao pilići pošto ne nose jaja, ne goje se brzo i nikada ne mogu imati na grudima mesa kao koke. “Na kiši i na vetru, uvek je stajao pravo” petlova danas ima samo u seoskim dvorištima, daleko od gradova", kaže Jugoslavmir, vlasnik jednog od petlova.
– Petlovi imaju i po sedam i osam kilograma, veliki su i vrlo ponosni na svoje perje, malo koja kokoška se ovako pokazuje unaokolo – kaže Jugomir.
– Odrasla živina je teška do 800 grama, ali, što je neobično, mnogo jaja nose. Pet ovih minijaturnih kokica može svakoga dana da snese dovoljno jaja za četvoročlanu porodicu. Ove koke imaju svilenkasto perje, a jedini neprijatelj im je blato i kiša. Tada im se perje ulepi, što neke može i života da košta. Neki se plaše da bi male kokoši mogle da budu žrtve mačaka, ali da ste videli kako petao ove rase napada mačku braneći svoje koke, bilo bi vam jasno da od mačijeg obroka u ovom slučaju nema ništa – kaže Dejan Pantović, kragujevački odgajivač.
Odgajivači ukrasnih petlova kažu da je kukurikanje koje je za vikend varošane probudilo bilo tako često jer su se petlovi zbunili i borili za prevlast, a bilo ih je mnogo. Kokošiji mužjaci kukuriču u svojim dvorištima dobro ustaljenim redosledom, prema starešinstvu.
Glavni petao uvek kukurikne prvi, a zatim se, u zavisnosti od mesta na društvenoj lestvici, oglašavaju redom svi ostali. Petlovi kukuriču kako bi obeležili svoju teritoriju, “blagovremeno” upozoravajući eventualne suparnike. Ovakav red petlovi uspostavljaju na starinski način – tučom. Najjači pevci tako imaju prvenstvo u pristupu hrani, damama i izboru mesta u kokošinjcu.
Odgajivači kažu da se ćud petlova ne menja u zavisnosti od veličine, te da je na jednog petla najbolje pustiti maksimalno do tri koke, jer što ih je više to petao teže može da postigne, odnosno manji je procenat oplodnje.
Na berzi je bilo i štenadi raznih rasa, koja je više mažena nego kupovana, ali i zečeva koji su vlasnicima uspevali da uteknu i pojure između redova izloženih kaveza. Na suncu su se lenjo odmarale čekajući svoje buduće vlasnike i mini koze.
Ovu berzu organizovalo je Udruženje za zaštitu i odgoj ptica i sitnih životinja “Štiglic” Kragujevac. Dalibor Portić, potpredsednik udruženja, takođe uzgajivač dobrih petlova, kaže da se osim organizovanja izložbi i berzi, udruženje bavi i edukacijom stanovništva, ne o petlovima već o retkim zaštićenim pticama.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
