Vina iz Šumadije dobila oznaku geografskog porekla

Time su ovdašnji vinari prebrodili prvu prepreku ka cilju da ovaj region postane poznat poput Toskane, Bordoa, Provanse. Aleksandrović, koji je ujedno i pionir obnove vinogradarstva na Oplencu, kaže da je prošlog meseca usvojen elaborat i dobijena je oznaka „Šumadija“ koja će biti u upotrebi od 2016. godine.

„Oznaka „Šumadija“ će biti na bocama sa vinima koja će se praviti od grožđa iz naredne berbe. Ako na pravi način prezentujemo ovu vinsku regiju imamo velike šanse da u narednih nekoliko godina izgradimo pravi brend i postanemo značajan faktor na vinskoj mapi sveta. Ovo je veoma važan trenutak za naše vinare, koji pretenduju da čitavu oblast unaprede i postanu u srpska Toskana“, kaže Aleksandrović.

Šumadijski vinari udružili su se pre dve godine kako bi ukazali da Srbija u vremenu sveopšteg propadanja ima nešto svoje, čime može da se ponosi. Njihov slogan je „Udružuj se i kad možeš sam“. Ukoliko njihov plan bude uspešan, čitav region mogao bi da postane popularna destinacija za turiste. Šumadija se deli na Kragujevačko, Oplenačko, Račansko i Krnjevačko vinogorje.

Kralj Petar je prvi zasadio vinograde u Šumadiji i napravio za to vreme jedan od najsavremenijih podruma u Evropi. Njegova vina služila su se na evropskim dvorovima. U proteklih 15 godina zapušteni podrum ponovo je obnovljen zajedno sa čokotima. U njemu je ostala vredna enoteka, sa stotinjak boca. Njena vrednost se procenjuje na stotine hiljada evra, no po amanetu kralja, ona nisu za prodaju. Čuvaju se na 12. metru dubine njegovog podruma.

Oznaka geografskog porekla uvedena je u EU za vina 1970. godine, za alkoholna pića 1989., za aromatizovana vina 1991., a za ostale poljoprivredne proizvode, godinu dana kasnije. U Evropi je do kraja 2014. godine zaštićeno 1.577 naziva vina. Procenjuje se da se godišnje proda proizvoda vrednosti od 54 milijarde evra sa oznakom geografskog porekla.