Rakija od crvene šljive ranke iz Gledića osvaja svet

Njihova rakija uvrštena je među 400 proizvoda iz celog sveta koje promoviše organizacija Slow food, nastala u Italiji, a koja sada okuplja 150 zemalja sveta. Proizvođače javno zastupa Dragana Veljović, inače i vlasnica destilerije koja doprinosi da srpska crvena šljiva dobije svetski izgled i nađe put do kupaca u Evropi. Već sada Rakija iz Rakije (ili R2) prodaje se u Italiji, Engleskoj, Poljskoj, Slovačkoj i Belgiji.

Ona otrkiva da je ovim poslom udruženih proizvođača crvena šljiva spasena od izumiranja i da je sad gaji na deset hektara u Glediću.

Specifičnost ove stare vrste šljive je u tome što ne daje veliki rod, ali je slatka, mirisna i drugačija od svih ostalih. U narodu je zovu i mirišljavka, zbog specifičnog mirisa.

Nažalost u Srbiji postoji samo još nekoliko imanja na kojima se gaji crvena šljiva ranka. Pred izumiranjem je iz dva razloga – posle Drugog svetskog rata uništavano je srpsko selo i vočnjaci, a seljak se smatrao narodnim neprijateljem, rekla je Veljović pri jednom ranijem predstavljanju ove rakije.

“Crvenu ranku je uništila i bolest koja je došla sa neautohtonim vrstama šljiva na našem području. Seljaci nisu imali volje da se bore sa tom bolešću, prvenstveno što crvena ranka nije veoma rodna šljiva. Ona ne treba da se đubri i hemijski prska. Ona je posle 50 godina razvila svoj odbrambeni mehanizam protiv bolesti koja je uništavala”.

Crvena šljiva ranka pun rod daje svake treće godine i zbog toga je, takođe, ima sve manje po Srbiji - zadržala se tek u ponekom dvorištu.

Zbog toga su u Glediću još pre 11 godina rešili da obnove zasade sa crvenom rankom i da obnove proizvodnju rakije na način koji se tradicionalno proizvodila i pre sto godina.

“Uspeli smo da je sačuvamo i zasadimo sadnice na 10 hektara”, kaže za  Dragana Veljović i ističe da se rakija prodaje i po ekskluzivnijim prodavnicama u Srbiji.

Crvena ranka je srpska autohtona sorta šljive. Karakteristična je za Pomoravlje, Šumadiju, Toplicu. Sazreva zreva početkom avgusta, a plodovi su joj sitni do 20 grama. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikićević upozorio je ranije da Srbija ima oko 40 miliona stabala šljiva, ali sve manje crvene ranke i požegače koje daju visokokvalitetne rakije. On je izneo i mišljenje da bi naša zemlja mogla da osvoji Evropu u pogledu kvalitetnih alkoholnih pića.

Srbija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive. Upućeni prenose podatak da je Srbija davne 1987. godine izvezla oko 30.000 tona suve šljive u SAD u vrednosti od današnjih 30 miliona dolara, što govori o velikom ekonomskom potencijalu Srbije od njenog izvoza.

U svetu se šljiva danas gaji na oko dva miliona hektara dok je najveći proizvodjač Kina sa oko milion hektara pod šljivom, a najveći prinos ima Slovačka.

U Srbiji je na oko 150. 000 hektara zasađeno oko 42 miliona stabala šljive, a rod je oko 450. 000 tona, dok 64 odsto ode na proizvodnju šljivovice.

Za proizvodnju rakija koriste se sorte kao što su čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska rodna, stenli, ali se najkvalitetnija šljivovica dobija od požegače i crvene ranke, navode poznavaoci sa portala "šljivovica.net".

Crvena ranka (Šumadinka, Darosavska) predstavlja i najstariju rakijsku sortu kod nas! Nadamo se da će zbog svega navedenog opstati i da će nastaviti da osvaja svet.

izvor: mondo.rs