NA USKRS '99: Dan kada je NATO ''sravnio'' Zastavu

Tokom tri meseca vazdušne agresije zapadne vojne alijanse na SRJ, u Kragujevcu, srećom, niko nije poginuo, ali je lakše i teže ranjeno oko 200 ljudi. Meta 11 bombardovanja bili su uglavnom vojni objekti. Najžešće razaranje, međutim, doživeo je civilni cilj - fabrike u sastavu Grupe „Zastava“. Bombardovane su u dva naleta, i to 9. aprila, na Veliki petak, i u noći 12. aprila, između prvog i drugog dana Uskrsa. Na „Zastavinu“ elektranu, kovačnicu, lakirnicu, alatnicu i montažu pala je 21 bomba i raketa!

- Radili smo i tokom bombardovanja, iako smo znali da će i nas gađati. U to vreme građani su u Beogradu svojim telima branili mostove, a u „Zastavi“ su radnici napravili živi štit oko fabrike. Uzalud... Nikada neću moći da zaboravim te slike. Jutro posle napada, supruga i ja smo otišli do fabrike. Bili su tamo svi radnici, obični građani. Mešali su se muk i jecaji. Iskidan beton na sve strane, hale bez krovova, uništene mašine, izrešetani automobili na montažnim trakama... Jad i beda - svedoči jedan od tada zaposlenih u ''Zastavi''. 

Bio je očajan, dodaje, jer je, kao i njegove kolege, doživljavao „Zastavu“ kao drugu kuću.

- Pre toga verovali smo da će tu raditi i naša deca, a onda smo u dve noći ostali bez budućnosti. Ipak, ohrabrila nas je priča o obnovi fabrike. Uskoro se to i obistinilo. Niko nije morao da nas zove, tera. Mi radnici sami smo se uključili u raščišćavanje ruševina i podizanje fabričkih objekata. Proizvodnja je obnovljena za samo tri meseca - seća se Kostić.

„Zastava“ je tada, kako je procenjeno, pretrpela štetu od oko 500 miliona nemačkih maraka.

Tokom bombardovanja „Zastave“ iscurio je piralen iz transformatora. Stručnjaci tvrde da je otrovno dejstvo ove hemikalije ostavilo trajne posledice po zdravlje ljudi.

- Mnogi od onih koji su učestvovali u raščišćavanju ruševina danas su pokojni. Umirali su uglavnom od raka, ali do danas niko zvanično njihovu smrt nije povezao s tim.

Izvor: Kurir