SVETI ANDREJ PRVOZVANI: Dve stvari sutra NI SLUČAJNO nemojte da radite

Sveti Andrej bio je Jonin sin i Petrov brat, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju.

Najpre je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja, ali kada je Jovan ukazao prstom na Gospoda Isusa govoreći: gle, jagnje Božje! (Jov. 1, 36), tada je Sveti Andrej ostavio svog prvog učitelja i pošao je za Isusom.

Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.

Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji je do tada slavio svetog Klimenta.
Karađorđe se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Prema predanju, sveti Andrej je bio stariji brat apostola Petra i učenik svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom "Prologu" stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje.

Preminuo je 62. godine, njegove mošti prenete su u Carigrad, a potom, kako je zapisano, glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.

Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne.Nekada su Romi mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede ili poseban kolač – mečkina povojnica, kojim se zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se – Mečkin dan.

U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz “za medvede”, koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga “mečke ne izjedu”, onda ga ukućani pojedu ujutru.

Po planinskim selima pravili su “mečkin kolač” – mečkina povojnica, koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju se ne radi ništa sa odećom da ga mečke ne bi pocepale.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave “hleb za mečku”, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.